Prve, jedine, neponovljive. Košarkašice Crvene zvezde šampionke Evrope iz 1979. godine. Tih godina apsolutne vladarke na našoj sceni na današnji dan pre 45 godina u La Korunji savladale su mađarski BSE sa 35 razlike i postale prvi košarkaški klub iz Jugoslavije koji je došao do titule prvaka Starog kontinenta. Sedam dana kasnije, njihov podvig je trijumfom u Grenoblu i dominaciju naše košarke zaokružila sarajevska Bosna.
I ne samo to, bile su prvi Zvezdin kolektiv na evropskom tronu.
A do krova Evrope došle su na izuzetno impresivan način, sa šest pobeda u grupi i samo jednim porazom, od Pernika u prvom polufinalnom meču u Bugarskoj. Za revanš se tražila „karta više”, Pionir je bio prepun i svedočio je pedesetominutnoj drami. Na isteku 40. minuta rezultat je bio izjednačen, crveno-bele su nadoknadile 13 poena manjka iz prvog duela. Prvi produžetak je završen nerešeno, a onda je Biljana Marković izrasla u junaka i odvela Zvezdu u finale.
A u njemu su Jasmina Milosavljević (najbolji strelac utakmice) i Sofija Pekić potpuno neutralisale najbolju igračicu Mađarica - Marijanu Gajdan i do poluvremena je naterale da napravi četiri lične greške, čime su je praktično „izbacile iz igre”. Matadorska uloga u La Korunji pripala je Zorici Đurković, Zvezdinom najboljem strelcu u Kupu šampiona, razlika je rasla iz minuta u minut i pitanje pobednika se ni na trenutak nije postavljalo.
- Nismo bile svesne šta smo uradile. Razlog leži u tome što smo u prethodnih šest sezona osvajale trofeje u prvenstvu i kupu, stekle smo pobednički mentalitet i postalo nam je prirodno da trijumfujemo bez obzira ko nam je rival sa druge strane – počinje priču Anđelka Vukmirović, sada predsednika UO ŽKK Crvena zvezda.
Starija od dve sestre koje su bile neizostavni činioci Zvezdine igre, koja je po završetku karijere radni vek provela u Politici, slaže se da takav podvig naši klubovi sada mogu samo da sanjaju.
- Bukvalno je san, gotovo nezamislivo. Pogotovo kad se zna da ženski timovi u Beogradu muku muče sa salama i budžetima. A sa druge strane vidite da i muške ekipe ne mogu da dođu do tih visina u Evroligi. Pre nas šampionke su uglavnom bile Ruskinje, ponekad bi ih pretekle Čehinje. Tek 1978. do vrha su došle Italijanke, zatim je dominaciju poremetila Crvena zvezda.
I to nije jedini uspeh. Jer, dve godine kasnije crveno-bele su bile vicešampionke Evrope. U finalu su čestitale sovjetskom Daugavi sa neprikosnovenom Uljanom Semjonovom (213 cm).
- Znate da tada nije bilo stranih igračica. Igrale smo šest godina u istom sastavu, koji se dopunjavao igračicama iz juniorskog tima. Kad klub ima tako jak omladinski pogon, kao tada Crvena zvezda onda je i treneru lakše da dopunjava selekciju prvog tima.
Kao faktore koji su Zvezdu doveli do tako velikog uspeha izdvojila je i:
- Kvalitet i publika. Tada je u Pioniru na našim utakmicama bilo po pet hiljada ljudi, dolazili su na žensku košarku.
Na kraju razgovora otkrila nam je i jednu zanimljivost:
- Posle osvajanja titule prvaka Evrope dobile smo obećanje da će na placu iza Pionira biti izgrađena dvorana za žensku košarku...
Prošlo je 45 godina, a plac je i dalje prazan.
ČIKA BRACA NAM JE BIO SPORTSKI OTAC
U izveštaju Politikinog novinara koji je svedočio istorijskom događaju u La Korunji se apostrofira:
„U redovima naših pre početka se najviše strahovalo od duela sa visokom Marijanom Gajdan. Ali, posle samo pet-šest minuta ona je zaradila tri lične greške, a pred kraj prvog poluvremena i četvrtu. Do kraja susreta nije postigla nijedan koš!
Velika bitka je dobijena, a zasluga za to pripada Jasni Milosavljević i Sofiji Pekić, koje su zaista znalački iskoristile indisponiranost centra mađarske reprezentacije. Zaigrale su sigurno, smelo, odavno ih u tandemu nismo gledali tako raspoložene.”
- Beskrajno sam srećna. Šta je odlučilo? Pre svega, naša odbrana koja je bila dobra i vrlo borbena. Nismo očekivale ovako visoku pobedu, bilo je teško bez obzira što smo na kraju ubedljivo trijumfovale – rekla je Jasna Milosavljević, posle meča jedna od junakinja istorijskog uspeha.
Danas taj podvig, kao i sve njene saigračice nekadašnja uzdanica crveno-belih vidi kao lepu uspomenu.
- Prethodne godine igrale smo finale Kupa šampiona, potom još jednom sa Daugavom – podseća Milosavljevićeva.
Na pitanje koji joj je meč više u sećanju, finale ili čuveni revanš sa Pernikom, odgovara:
- Oba, svaki na svoj način. Pernik, zato što smo igrale kod kuće, pred punim Pionirom. Finale zbog trijumfa, ali i zbog toga što je iz Beograda prvi put sa ekipom krenuo avion sa navijačima.
Govoreći o utisku da su Zvezdine šampionke previše skromne, čak i kad se priča o tom trijumfu, kaže da je to plod načina vaspitanja tog vremena. U porodici, ali i kod kuće. I priču zaokružila sećanjem na trenera Strahinju Alagića.
- Čika Braca je mnogo uticao na nas, kako bi današnje generacije rekle bio nam je „sportski otac”. Kod nekih igračica je uticao čak i više od roditelja. Dok smo bile juniorke vodio nas je na utakmice seniorskog tima, a i prvotimke su dolazile na naše mečeve da nas bodre. Bile smo vaspitavane kao tim, što danas baš i nije slučaj, više se gleda individualni učinak – zaključila je Jasna Milosavljević.
ZVEZDINIH 11 TROFEJA U 1979. GODINI
Crvena zvezda je te 1979. godine postigla jedinstven klupski rezultat. Naime, crveno-bele su u svim kategorijama osvojile sve što se moglo osvojiti – ukupno 11 trofeja.
Seniorke su tituli prvaka Evrope, pridodale šampionski pehar i Kup Jugoslavije. Juniorke i kadetkinje su bile prvakinje Beograda, Srbije i Jugoslavije, a pionirke Beograda i Srbije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
