Прве, једине, непоновљиве. Кошаркашице Црвене звезде шампионке Европе из 1979. године. Тих година апсолутне владарке на нашој сцени на данашњи дан пре 45 година у Ла Коруњи савладале су мађарски БСЕ са 35 разлике и постале први кошаркашки клуб из Југославије који је дошао до титуле првака Старог континента. Седам дана касније, њихов подвиг је тријумфом у Греноблу и доминацију наше кошарке заокружила сарајевска Босна.
И не само то, биле су први Звездин колектив на европском трону.
А до крова Европе дошле су на изузетно импресиван начин, са шест победа у групи и само једним поразом, од Перника у првом полуфиналном мечу у Бугарској. За реванш се тражила „карта више”, Пионир је био препун и сведочио је педесетоминутној драми. На истеку 40. минута резултат је био изједначен, црвено-беле су надокнадиле 13 поена мањка из првог дуела. Први продужетак је завршен нерешено, а онда је Биљана Марковић израсла у јунака и одвела Звезду у финале.
А у њему су Јасмина Милосављевић (најбољи стрелац утакмице) и Софија Пекић потпуно неутралисале најбољу играчицу Мађарица - Маријану Гајдан и до полувремена је натерале да направи четири личне грешке, чиме су је практично „избациле из игре”. Матадорска улога у Ла Коруњи припала је Зорици Ђурковић, Звездином најбољем стрелцу у Купу шампиона, разлика је расла из минута у минут и питање победника се ни на тренутак није постављало.
- Нисмо биле свесне шта смо урадиле. Разлог лежи у томе што смо у претходних шест сезона освајале трофеје у првенству и купу, стекле смо победнички менталитет и постало нам је природно да тријумфујемо без обзира ко нам је ривал са друге стране – почиње причу Анђелка Вукмировић, сада председника УО ЖКК Црвена звезда.
Старија од две сестре које су биле неизоставни чиниоци Звездине игре, која је по завршетку каријере радни век провела у Политици, слаже се да такав подвиг наши клубови сада могу само да сањају.
- Буквално је сан, готово незамисливо. Поготово кад се зна да женски тимови у Београду муку муче са салама и буџетима. А са друге стране видите да и мушке екипе не могу да дођу до тих висина у Евролиги. Пре нас шампионке су углавном биле Рускиње, понекад би их претекле Чехиње. Тек 1978. до врха су дошле Италијанке, затим је доминацију пореметила Црвена звезда.
И то није једини успех. Јер, две године касније црвено-беле су биле вицешампионке Европе. У финалу су честитале совјетском Даугави са неприкосновеном Уљаном Семјоновом (213 цм).
- Знате да тада није било страних играчица. Играле смо шест година у истом саставу, који се допуњавао играчицама из јуниорског тима. Кад клуб има тако јак омладински погон, као тада Црвена звезда онда је и тренеру лакше да допуњава селекцију првог тима.
Као факторе који су Звезду довели до тако великог успеха издвојила је и:
- Квалитет и публика. Тада је у Пиониру на нашим утакмицама било по пет хиљада људи, долазили су на женску кошарку.
На крају разговора открила нам је и једну занимљивост:
- После освајања титуле првака Европе добиле смо обећање да ће на плацу иза Пионира бити изграђена дворана за женску кошарку...
Прошло је 45 година, а плац је и даље празан.
ЧИКА БРАЦА НАМ ЈЕ БИО СПОРТСКИ ОТАЦ
У извештају Политикиног новинара који је сведочио историјском догађају у Ла Коруњи се апострофира:
„У редовима наших пре почетка се највише страховало од дуела са високом Маријаном Гајдан. Али, после само пет-шест минута она је зарадила три личне грешке, а пред крај првог полувремена и четврту. До краја сусрета није постигла ниједан кош!
Велика битка је добијена, а заслуга за то припада Јасни Милосављевић и Софији Пекић, које су заиста зналачки искористиле индиспонираност центра мађарске репрезентације. Заиграле су сигурно, смело, одавно их у тандему нисмо гледали тако расположене.”
- Бескрајно сам срећна. Шта је одлучило? Пре свега, наша одбрана која је била добра и врло борбена. Нисмо очекивале овако високу победу, било је тешко без обзира што смо на крају убедљиво тријумфовале – рекла је Јасна Милосављевић, после меча једна од јунакиња историјског успеха.
Данас тај подвиг, као и све њене саиграчице некадашња узданица црвено-белих види као лепу успомену.
- Претходне године играле смо финале Купа шампиона, потом још једном са Даугавом – подсећа Милосављевићева.
На питање који јој је меч више у сећању, финале или чувени реванш са Перником, одговара:
- Оба, сваки на свој начин. Перник, зато што смо играле код куће, пред пуним Пиониром. Финале због тријумфа, али и због тога што је из Београда први пут са екипом кренуо авион са навијачима.
Говорећи о утиску да су Звездине шампионке превише скромне, чак и кад се прича о том тријумфу, каже да је то плод начина васпитања тог времена. У породици, али и код куће. И причу заокружила сећањем на тренера Страхињу Алагића.
- Чика Браца је много утицао на нас, како би данашње генерације рекле био нам је „спортски отац”. Код неких играчица је утицао чак и више од родитеља. Док смо биле јуниорке водио нас је на утакмице сениорског тима, а и првотимке су долазиле на наше мечеве да нас бодре. Биле смо васпитаване као тим, што данас баш и није случај, више се гледа индивидуални учинак – закључила је Јасна Милосављевић.
ЗВЕЗДИНИХ 11 ТРОФЕЈА У 1979. ГОДИНИ
Црвена звезда је те 1979. године постигла јединствен клупски резултат. Наиме, црвено-беле су у свим категоријама освојиле све што се могло освојити – укупно 11 трофеја.
Сениорке су титули првака Европе, придодале шампионски пехар и Куп Југославије. Јуниорке и кадеткиње су биле првакиње Београда, Србије и Југославије, а пионирке Београда и Србије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
