Uspeh grle svi, u nemaštini ih nema

Čitav vek igra se fudbal u Aleksandrovcu, međaš svih događanja je Župa, od lepih do onih koji prete da ozbiljno ugroze budućnost ove igre u vinogradarskoj prestonici Srbije.

Svi, sa radošću, i neskrivenim ponosom, ističu 1994. godinu kad je Župa igrala baraž sa popunu Druge lige SR Jugoslavije. U dvomeču sa Mornarom iz Bara uspeh je izmakao u foto-finišu. U Baru bilo je 4:2 za domaćina u Aleksandrovcu 2:1 za Župu. Vodili su Župljani 2:0, ali nesrećno primljen gol sprečio je najveći uspeh. Svi se ponose tim rezultatima, ali sada stanje u klubu nije na željenom nikvou. Hronična besparica udaljavala bivše fudbalere i sportske radnike, pa je knjiga spala na tri slova.

Predrag Vujić, predsednik, Ivica Vesić, generalni sekretar, i Miodrag Jovanović, šef stručnog štaba, sa još nekolicinom ljudi sve rade. Besparica je opšta pojava, ne samo za ovaj klub, nešto drugo više muči čelne ljude – nema mladih. Nezainteresovani su za fudbal, pa i sport uopšte, a opet razlog je u činjenici da svi šansu da igraju vide u mogućnosti da to naplate...

Župa je, prošle sezone imala najmlađi i perspektivni sastav, a danas gotovo da ih nema u dresovima. Završili su srednje škole, otišli su na fakultete i - zbogom fudbalu! Časnih izuzetaka ima ali je to malo za ambicije ekipe koja je bila na pragu Druge lige.

- Teško je, pa razmišljam da dignem ruke po završetku sezone. Nije klub moj i još nekolicine. Mnogi su zatajili, od rada sa najmlađima u školama do onih koji sport moraju finansijski da podrže. Imamo neka sredstva od lokalne zajednice ali to je da se pokrije samo osnovni rashod igranja utakmica i plaćanja službenih lica. Malo ostaje za stimulaciju dečaka koji to zaslužuju - kaže Miodrag Jovanović, nekada fudbaler koji se oprobao i na međunarodnoj sceni.

Predsednik Predrag Vujić nekako uspeva da sastavi početak s krajem ali razočaran je nebrigom mnogih.

- Prošle godine obeležili smo vek postojanja. Niko iz saveza da nas se seti, da čestita, o nekakvoj pomoći da ne pričam. Infrastruktura je dotrajala, postojale su mnoge ideje ali se stalo. Napustili su nas finansijeri, ali borićemo se bez obzira što su uslovi sve lošiji.

Najveće aktivnosti, izvan fudbalske struke, nosi Ivica Vesić. Tačan je kao sat ali sve je manje onih koji uspevaju da ga prate:

-Nisam pesimista, šansu treba tražiti u svakom danu, na svim nivoima. Verujem da će se nešto promeniti, da će neko iz fudbalske asocijacije razumeti da postoje i mali klubovi kao što je naš. Kažem mali, a tradicija je od sto godina.

I dok se fudbal kotrlja među čokotima vinove loze treba podsetiti da sem velikih stadiona postoje i mala igrališta iz koje su iznikli mnogi sjajni fudbaleri i treneri. Župa je u tom pogledu ostavila dubok trag do onih koji su vrlo uspešno dosegli prvoligaške i reprezentativne visine.

Pa, red je da se Župi nešto vrati. Tada će, možda, i veći broj dečurlije potrčati za loptom...