Читав век игра се фудбал у Александровцу, међаш свих догађања је Жупа, од лепих до оних који прете да озбиљно угрозе будућност ове игре у виноградарској престоници Србије.
Сви, са радошћу, и нескривеним поносом, истичу 1994. годину кад је Жупа играла бараж са попуну Друге лиге СР Југославије. У двомечу са Морнаром из Бара успех је измакао у фото-финишу. У Бару било је 4:2 за домаћина у Александровцу 2:1 за Жупу. Водили су Жупљани 2:0, али несрећно примљен гол спречио је највећи успех. Сви се поносе тим резултатима, али сада стање у клубу није на жељеном никвоу. Хронична беспарица удаљавала бивше фудбалере и спортске раднике, па је књига спала на три слова.
Предраг Вујић, председник, Ивица Весић, генерални секретар, и Миодраг Јовановић, шеф стручног штаба, са још неколицином људи све раде. Беспарица је општа појава, не само за овај клуб, нешто друго више мучи челне људе – нема младих. Незаинтересовани су за фудбал, па и спорт уопште, а опет разлог је у чињеници да сви шансу да играју виде у могућности да то наплате...
Жупа је, прошле сезоне имала најмлађи и перспективни састав, а данас готово да их нема у дресовима. Завршили су средње школе, отишли су на факултете и - збогом фудбалу! Часних изузетака има али је то мало за амбиције екипе која је била на прагу Друге лиге.
- Тешко је, па размишљам да дигнем руке по завршетку сезоне. Није клуб мој и још неколицине. Многи су затајили, од рада са најмлађима у школама до оних који спорт морају финансијски да подрже. Имамо нека средства од локалне заједнице али то је да се покрије само основни расход играња утакмица и плаћања службених лица. Мало остаје за стимулацију дечака који то заслужују - каже Миодраг Јовановић, некада фудбалер који се опробао и на међународној сцени.
Председник Предраг Вујић некако успева да састави почетак с крајем али разочаран је небригом многих.
- Прошле године обележили смо век постојања. Нико из савеза да нас се сети, да честита, о некаквој помоћи да не причам. Инфраструктура је дотрајала, постојале су многе идеје али се стало. Напустили су нас финансијери, али борићемо се без обзира што су услови све лошији.
Највеће активности, изван фудбалске струке, носи Ивица Весић. Тачан је као сат али све је мање оних који успевају да га прате:
-Нисам песимиста, шансу треба тражити у сваком дану, на свим нивоима. Верујем да ће се нешто променити, да ће неко из фудбалске асоцијације разумети да постоје и мали клубови као што је наш. Кажем мали, а традиција је од сто година.
И док се фудбал котрља међу чокотима винове лозе треба подсетити да сем великих стадиона постоје и мала игралишта из које су изникли многи сјајни фудбалери и тренери. Жупа је у том погледу оставила дубок траг до оних који су врло успешно досегли прволигашке и репрезентативне висине.
Па, ред је да се Жупи нешто врати. Тада ће, можда, и већи број дечурлије потрчати за лоптом...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
