Aprilska oluja i grmljavina u glavnom gradu, radni dan ili činjenica da je pre samo nekoliko dana na istom mestu igran prvenstveni meč, bilo kako bilo, poseta na jučerašnjem polufinalu Kupa Srbije između naša dva najveća kluba jednostavno nije bila dostojna jednog od najvećih gradskih derbija na planeti.
Kako sezona odmiče, tako se brojnost najvatrenijih pristalica Partizana na stadionu komšija smanjuje, bilo je to evidentno i prošlog vikenda, juče još izraženije. Navijači kao društveni i sociološki fenomen, naravno, imaju svoje svetle i tamne strane, pluseve i minuse, međutim, bez pune južne i severne tribine, na oba topčiderska stadiona, večiti derbi gubi najmanje pola svog sjaja i suštine.
Grobari su juče zauzeli samo centralni deo juga, bilo ih je i u odvojenom sektoru na istoku, sve u svemu - ne više od četiri hiljade. Možda bi nekom manjem klubu ili navijačkoj grupi taj broj delovao kao ogroman, međutim, svakako nije onaj koji treba i mora da bude i koji je uglavnom i bio kroz dugu istoriju večitog derbija.
Ruku na srce, ni severna tribina nije bila puna kao što smo navikli, dok je istočna strana izgledala bezmalo kao da je u pitanju utakmica relativne važnosti, a ne okršaj za finale Kupa.
Najpopunjenija je bila zapadna strana, te se broj posetilaca opet popeo na 27 hiljada.
Dim, vatra, transparenti, konstantno navijanje i sve ostalo što čini navijački repertoar, ipak, nisu izostali. Grmeli su i jedni i drugi, sever se dozivao sa zapadom, jug tradicionalno sa svojim pristalicama na istoku...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
