Априлска олуја и грмљавина у главном граду, радни дан или чињеница да је пре само неколико дана на истом месту игран првенствени меч, било како било, посета на јучерашњем полуфиналу Купа Србије између наша два највећа клуба једноставно није била достојна једног од највећих градских дербија на планети.
Како сезона одмиче, тако се бројност најватренијих присталица Партизана на стадиону комшија смањује, било је то евидентно и прошлог викенда, јуче још израженије. Навијачи као друштвени и социолошки феномен, наравно, имају своје светле и тамне стране, плусеве и минусе, међутим, без пуне јужне и северне трибине, на оба топчидерска стадиона, вечити дерби губи најмање пола свог сјаја и суштине.
Гробари су јуче заузели само централни део југа, било их је и у одвојеном сектору на истоку, све у свему - не више од четири хиљаде. Можда би неком мањем клубу или навијачкој групи тај број деловао као огроман, међутим, свакако није онај који треба и мора да буде и који је углавном и био кроз дугу историју вечитог дербија.
Руку на срце, ни северна трибина није била пуна као што смо навикли, док је источна страна изгледала безмало као да је у питању утакмица релативне важности, а не окршај за финале Купа.
Најпопуњенија је била западна страна, те се број посетилаца опет попео на 27 хиљада.
Дим, ватра, транспаренти, константно навијање и све остало што чини навијачки репертоар, ипак, нису изостали. Грмели су и једни и други, север се дозивао са западом, југ традиционално са својим присталицама на истоку...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
