Za nešto više od sedam meseci boravka u šumadijskoj prestonici, Feđa Dudić, trener o kome se u poslednje vreme naveliko priča i piše, prošao je put od, takoreći, nepoznatog auditorijumu u Srbiji do istinskog junaka, pogotovo u Kragujevcu. Razlog: blistave igre i rezultati Radničkog 1923, tima koji je do njegovog dolaska bio na začelju tabele, a sad je sa realnim šansama u borbi za evropska takmičenja, što bi predstavljalo ispunjenje vekovnog sna svih kojima je u srcu.
- Klub je, svakako, napredovao, u svakom segmentu rada sad je na višem nivou, sa koga se sa pravom nadamo izlasku u Evropu. Želimo da budemo kao, recimo, Čukarički ili TSC, da se ustalimo na međunarodnoj sceni i da nam igranje u takvoj konkurenciji postane rutina - istakao je Dudić na početku praznične priče.
Mnogi se pitaju kako mu je pošlo za rukom da kreira priču koja osvaja širom Srbije i regiona. Kako ističe, ne postoji čarobni štapić, isključivo „rad i samo rad”.
- Kad pogledam iza sebe, od izuzetne je važnosti što je poverenje igrača u mene i obrnuto raslo iz dana u dan. Jasno da nisam mogao odmah da kažem da će se ekipa boriti za Evropu i najbolje rezultate u klupskoj istoriji, ali sam i te kako bio svestan da nije za donji deo tabele.
Radnički 1923, po mnogima, trenutno igra najlepši fudbal, onaj koji vraća publiku na stadione. Priznanja stižu sa svih meridijana, ovacije koje sve češće priređuju Dudiću na „Čika Dači” nešto su o čemu se, takođe, priča, snimci nemilice šire internetom.
- Od samog dolaska imao sam osećaj kao da sam uveliko „domaći”. Ovacije mi gode, potvrda su da sam napravio nešto veliko i sve to me dodatno podstiče. U Kragujevcu mi je sjajno, nikada nisam imao problem što sam druge vere i stigao iz druge sredine, takođe, klub je mnogo toga uradio da se osećam srećno i zadovoljno. Ljudi u gradu su izuzetno ljubazni, drago mi je što se sve više govori o fudbalu, klubu i igrama kojima smo mnogim Kragujevčanima pričinili radost – napominje strateg četvrtoplasiranog tima Super lige.
Sama igra je, prema mišljenju Dudića, dosegla najviše nivoe:
- Pobeda protiv Čukaričkog je za mene najupečatljiviji trenutak, pao sam na kolena odmah posle poslednjeg sudijskog zvižduka. Napravili smo prvi preokret u sezoni i to protiv direktnog rivala u borbi za Evropu. S druge strane, poraz u Lučanima je najveći žal, specifično je igrati na tom terenu. Bili smo nadomak pobede nad Partizanom u gostima, iako bi pre tog duela oberučke prihvatili i nerešeno. Ali, to je jedna od odlika ove ekipe, uvek pokušava da dođe do najboljeg rezultata bez obzira ko je rival.
Trener Kragujevčana slaže se sa ocenom da su zimske pripreme imale presudan značaj za blistavo proleće. Uobičajeno je da ekipe rade po dva, možda i tri puta dnevno, međutim...
- Tokom jedanaestodnevnih priprema imali smo dva slobodna dana i samo jedan trening dnevno! Međutim, tih 90 minuta rada obilovala su intenzitetom. Igrači su to odlično prihvatili, bilo je i dovoljno vremena za odmor. Uz to, imali smo i tri jake utakmice, odigrali smo ih kao da se radi o odlučujućim prvenstvenim duelima.
Kao što je kod mnogih sa skepsom prihvaćeno Feđino angažovanje, uprkos dobrim jesenjim igrama vrtelo se glavom i na bilans zimskog prelaznog roka.
- Iako ti igrači, mislim na Šerbečića, Dadića i Ćosića, u klubovima iz kojih su došli nisu imali preveliku minutažu, nisam se dao zbuniti, odlično sam ih poznavao i znao šta mogu. Drago mi je što su se iskazali u izuzetnom svetlu, baš kao što su i fudbaleri poput Aleksića, Gluščevića, Adžića, Bukumire, koji do mog dolaska nisu bili previše u igri, sad značajni za tim i predstavljaju budućnost kluba.
Kragujevčani su nedavno podigli grad na noge, razlog - utakmica polufinala Kupa Srbije, faza u kojoj Radnički 1923 tokom prethodnih 100 godina nikad nije igrao. Uprkos velikim nadanjima, do plasmana u borbu za trofej nije došlo, ali su i pored toga momci u crvenim dresovima nagrađeni aplauzima preko 12 hiljada gledalaca.
- Rekoh i po završetku meča s Vojvodinom – rival je bio bolji, brži, svežiji, dobijao gotovo svaki duel. Platili smo danak istrošenosti, sedam mečeva u 25 dana, što je izuzetno naporno i za ekipe sa znatno većim kadrom. Smatram, ipak, da je trebalo barem za iskazani trud da budemo nagrađeni time da se pobednik dobije posle penala.
Strateg tima iz Šumadije istrajao je u pravilu „jednog dana”: usadio je igračima svest da samo 24 sata može da se razmišlja na temu prethodnog uspeha ili poraza. A, posle gorkog polufinala kupa, usledilo je prvenstveno gostovanje u Kruševcu, koje je predstavljalo povratak na pobednički kolosek.
- Pred meč s Napretkom remetile su nas povrede, priznanje Ortizu što je uprkos nemogućnosti da se ravnopravno nosi s rivalima ostao na terenu u susretu sa Vojvodinom, kad nije mogao ni da hoda. U Kruševcu su priliku dobili igrači sa manjom minutažom, ali su pokazali da se na njih može računati. Sjajna atmosfera nije poljuljana, idemo otvoreno u susret izazovima koji nas čekaju na putu do Evrope.
Radnički 1923 uspeo je da se „odlepi” konkurentima, sledi rasplet...
- Uspeh nije slučajan, klub je postao porodica i trebalo je da prođe vreme da sve to profunkcioniše. Veliko hvala Adnanu Jahiću, Miroslavu Stakiću, Dejanu Jelčiću, Lazaru Saviću, ljudima koji su uz mene u stručnom štabu, ali i onima koji nisu toliko eksponirani poput Maje, Dace, obojice Mutavdžića, Šišketa, Saleta, Brace, Marka, Ivana, Trifketa, Ilije, Mate, Umelje, pa do čelnih ljudi poput sportskog direktora Slavka Perovića, generalnog direktora Igora Konatara, predsednika Branka Antića. Posebno hvala Kragujevcu i njegovim žiteljima, tako ujedinjeni uspeli smo da se izborimo s većinom izazova. Da je bilo ko vukao na svoju stranu, ne bi bilo ovoga. Možda drugi imaju na papiru zvučnije igrače, više novca, ali mi imamo zajedništvo, koje će nas i dovesti do cilja - uveren je Feđa Dudić, jedan od najzaslužnijih za poslednje fudbalske kreacije iz Šumadije.
SAD MI SE IZVINjAVAJU
Dudić u trenerskom opusu ima rad s Veležom, Sarajevom i Radničkim 1923. Kad je stigao u Kragujevac rekao je da želi da vidi i ko je u stvari - da li trener koji je s Veležom osvojio Kup i ostvario značajna ostvarenja i na međunarodnoj sceni, ili stručnjak koji sa Sarajevom nije bio ni približno toliko uspešan. Nekada se postavlja i pitanje kakav bi skor u međusobnim okršajima ostvarile Feđine ekipe:
- Sa Veležom sam postigao najbolje rezultate, u Sarajevu se dobro radilo, ali se nije i materijalizovalo. Za mene je najbolja ekipa u kojoj sam trenutno, nezahvalno je da kažem kakvi bi bili ishodi međusobnih duela. Ono što sam postigao s Veležom i sad sa Radničkim 1923 nije slučajno, čestitke dobijam i od ljudi koji su me kritikovali dok sam bio u Mostaru i pre dolaska u Kragujevac. Doživeo sam da mi se i izvinjavaju! U Sarajevu je veliki pritisak, dešavanja su se odrazila na igrače više nego što sam mogao da pretpostavim, tako da, iako sam imao podršku predsednika Mirvića, našao sam da je najbolje da se povučem.
KRAGUJEVAC I PORODICI PRIRASTAO ZA SRCE
Dudić je posvećen porodici, udaljenost od glavnog grada BiH ne predstavlja problem:
- Radim ono što volim i uživam u tome, a ono što mi konstantno nedostaje je porodica. Moji često dolaze u Kragujevac, svideo im se grad, baš kao i meni i bez obzira što nismo dugo u njemu prirastao mi je za srce.
DOĆI ĆE I VREME ZA REPREZENTACIJU
U trenutku kad se „licitiralo” sa imenima na klupi reprezentacije Bosne i Hercegovine, pominjalo se i – Dudićevo:
- Veliki broj ljudi iz BiH prati sve što se dešava oko Radničkog 1923, do te mere da ih sve više ima i na našem stadionu! Možda je bilo i onih koji su priželjkivali da budem kandidovan za selektora, ali je moje mišljenje da se u toj trci mogu naći tek onda kad postanem ozbiljan kandidat, ne sumnjajući da će se i to desiti. Do tada, biću veliki navijač nacionalnog tima, maksimalno podržavati selektora Sergeja Barbareza i mog velikog prijatelja Emira Spahića, nadajući se da SP u Brazilu neće biti jedino veliko takmičenje na kome je igrala BiH.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
