За нешто више од седам месеци боравка у шумадијској престоници, Феђа Дудић, тренер о коме се у последње време навелико прича и пише, прошао је пут од, такорећи, непознатог аудиторијуму у Србији до истинског јунака, поготово у Крагујевцу. Разлог: блиставе игре и резултати Радничког 1923, тима који је до његовог доласка био на зачељу табеле, а сад је са реалним шансама у борби за европска такмичења, што би представљало испуњење вековног сна свих којима је у срцу.
- Клуб је, свакако, напредовао, у сваком сегменту рада сад је на вишем нивоу, са кога се са правом надамо изласку у Европу. Желимо да будемо као, рецимо, Чукарички или ТСЦ, да се усталимо на међународној сцени и да нам играње у таквој конкуренцији постане рутина - истакао је Дудић на почетку празничне приче.
Многи се питају како му је пошло за руком да креира причу која осваја широм Србије и региона. Како истиче, не постоји чаробни штапић, искључиво „рад и само рад”.
- Кад погледам иза себе, од изузетне је важности што је поверење играча у мене и обрнуто расло из дана у дан. Јасно да нисам могао одмах да кажем да ће се екипа борити за Европу и најбоље резултате у клупској историји, али сам и те како био свестан да није за доњи део табеле.
Раднички 1923, по многима, тренутно игра најлепши фудбал, онај који враћа публику на стадионе. Признања стижу са свих меридијана, овације које све чешће приређују Дудићу на „Чика Дачи” нешто су о чему се, такође, прича, снимци немилице шире интернетом.
- Од самог доласка имао сам осећај као да сам увелико „домаћи”. Овације ми годе, потврда су да сам направио нешто велико и све то ме додатно подстиче. У Крагујевцу ми је сјајно, никада нисам имао проблем што сам друге вере и стигао из друге средине, такође, клуб је много тога урадио да се осећам срећно и задовољно. Људи у граду су изузетно љубазни, драго ми је што се све више говори о фудбалу, клубу и играма којима смо многим Крагујевчанима причинили радост – напомиње стратег четвртопласираног тима Супер лиге.
Сама игра је, према мишљењу Дудића, досегла највише нивое:
- Победа против Чукаричког је за мене најупечатљивији тренутак, пао сам на колена одмах после последњег судијског звиждука. Направили смо први преокрет у сезони и то против директног ривала у борби за Европу. С друге стране, пораз у Лучанима је највећи жал, специфично је играти на том терену. Били смо надомак победе над Партизаном у гостима, иако би пре тог дуела оберучке прихватили и нерешено. Али, то је једна од одлика ове екипе, увек покушава да дође до најбољег резултата без обзира ко је ривал.
Тренер Крагујевчана слаже се са оценом да су зимске припреме имале пресудан значај за блиставо пролеће. Уобичајено је да екипе раде по два, можда и три пута дневно, међутим...
- Током једанаестодневних припрема имали смо два слободна дана и само један тренинг дневно! Међутим, тих 90 минута рада обиловала су интензитетом. Играчи су то одлично прихватили, било је и довољно времена за одмор. Уз то, имали смо и три јаке утакмице, одиграли смо их као да се ради о одлучујућим првенственим дуелима.
Као што је код многих са скепсом прихваћено Феђино ангажовање, упркос добрим јесењим играма вртело се главом и на биланс зимског прелазног рока.
- Иако ти играчи, мислим на Шербечића, Дадића и Ћосића, у клубовима из којих су дошли нису имали превелику минутажу, нисам се дао збунити, одлично сам их познавао и знао шта могу. Драго ми је што су се исказали у изузетном светлу, баш као што су и фудбалери попут Алексића, Глушчевића, Аџића, Букумире, који до мог доласка нису били превише у игри, сад значајни за тим и представљају будућност клуба.
Крагујевчани су недавно подигли град на ноге, разлог - утакмица полуфинала Купа Србије, фаза у којој Раднички 1923 током претходних 100 година никад није играо. Упркос великим надањима, до пласмана у борбу за трофеј није дошло, али су и поред тога момци у црвеним дресовима награђени аплаузима преко 12 хиљада гледалаца.
- Рекох и по завршетку меча с Војводином – ривал је био бољи, бржи, свежији, добијао готово сваки дуел. Платили смо данак истрошености, седам мечева у 25 дана, што је изузетно напорно и за екипе са знатно већим кадром. Сматрам, ипак, да је требало барем за исказани труд да будемо награђени тиме да се победник добије после пенала.
Стратег тима из Шумадије истрајао је у правилу „једног дана”: усадио је играчима свест да само 24 сата може да се размишља на тему претходног успеха или пораза. А, после горког полуфинала купа, уследило је првенствено гостовање у Крушевцу, које је представљало повратак на победнички колосек.
- Пред меч с Напретком реметиле су нас повреде, признање Ортизу што је упркос немогућности да се равноправно носи с ривалима остао на терену у сусрету са Војводином, кад није могао ни да хода. У Крушевцу су прилику добили играчи са мањом минутажом, али су показали да се на њих може рачунати. Сјајна атмосфера није пољуљана, идемо отворено у сусрет изазовима који нас чекају на путу до Европе.
Раднички 1923 успео је да се „одлепи” конкурентима, следи расплет...
- Успех није случајан, клуб је постао породица и требало је да прође време да све то профункционише. Велико хвала Аднану Јахићу, Мирославу Стакићу, Дејану Јелчићу, Лазару Савићу, људима који су уз мене у стручном штабу, али и онима који нису толико експонирани попут Маје, Даце, обојице Мутавџића, Шишкета, Салета, Браце, Марка, Ивана, Трифкета, Илије, Мате, Умеље, па до челних људи попут спортског директора Славка Перовића, генералног директора Игора Конатара, председника Бранка Антића. Посебно хвала Крагујевцу и његовим житељима, тако уједињени успели смо да се изборимо с већином изазова. Да је било ко вукао на своју страну, не би било овога. Можда други имају на папиру звучније играче, више новца, али ми имамо заједништво, које ће нас и довести до циља - уверен је Феђа Дудић, један од најзаслужнијих за последње фудбалске креације из Шумадије.
САД МИ СЕ ИЗВИЊАВАЈУ
Дудић у тренерском опусу има рад с Вележом, Сарајевом и Радничким 1923. Кад је стигао у Крагујевац рекао је да жели да види и ко је у ствари - да ли тренер који је с Вележом освојио Куп и остварио значајна остварења и на међународној сцени, или стручњак који са Сарајевом није био ни приближно толико успешан. Некада се поставља и питање какав би скор у међусобним окршајима оствариле Феђине екипе:
- Са Вележом сам постигао најбоље резултате, у Сарајеву се добро радило, али се није и материјализовало. За мене је најбоља екипа у којој сам тренутно, незахвално је да кажем какви би били исходи међусобних дуела. Оно што сам постигао с Вележом и сад са Радничким 1923 није случајно, честитке добијам и од људи који су ме критиковали док сам био у Мостару и пре доласка у Крагујевац. Доживео сам да ми се и извињавају! У Сарајеву је велики притисак, дешавања су се одразила на играче више него што сам могао да претпоставим, тако да, иако сам имао подршку председника Мирвића, нашао сам да је најбоље да се повучем.
КРАГУЈЕВАЦ И ПОРОДИЦИ ПРИРАСТАО ЗА СРЦЕ
Дудић је посвећен породици, удаљеност од главног града БиХ не представља проблем:
- Радим оно што волим и уживам у томе, а оно што ми константно недостаје је породица. Моји често долазе у Крагујевац, свидео им се град, баш као и мени и без обзира што нисмо дуго у њему прирастао ми је за срце.
ДОЋИ ЋЕ И ВРЕМЕ ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ
У тренутку кад се „лицитирало” са именима на клупи репрезентације Босне и Херцеговине, помињало се и – Дудићево:
- Велики број људи из БиХ прати све што се дешава око Радничког 1923, до те мере да их све више има и на нашем стадиону! Можда је било и оних који су прижељкивали да будем кандидован за селектора, али је моје мишљење да се у тој трци могу наћи тек онда кад постанем озбиљан кандидат, не сумњајући да ће се и то десити. До тада, бићу велики навијач националног тима, максимално подржавати селектора Сергеја Барбареза и мог великог пријатеља Емира Спахића, надајући се да СП у Бразилу неће бити једино велико такмичење на коме је играла БиХ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
