Preko trnja i blata do pariskog zlata

Da ne bude ovo jedna od onih priča s naslovom – Hajde, pođi, pa povedi mene, ili da se ne vrtimo kao kiša oko Kragujevac. Kratko, jasno, precizno i glasno – zlato na Olimpijskim igrama je sve što Novak Đoković želi ove godine, a sanja ceo život.

Ako putovanje najdugovečnijeg vladara na ATP listi do Grada svetlosti treba da se opiše jednom rečenicom, onda bi to bila – preko trnje i blata do pariskog zlata. Đokovića ove godine čeka pohod na najsjajniju olimpijsku medalju u najtežoj sezoni u fizičkom i psihološkom smislu.

Ima nekoliko razloga zašto je to tako. Posle mastersa u Monte Karlu, Novakove pripreme za odbranu trona na Rolan Garosu nastavljaju se na šljaci u Rimu. Turnir iz serije 1.000 na Foro Italiku je na programu od 8. do 19 maja, što znači da treba očekivati da uhvati let za Italiju ovih dana. Latio se reketa i tokom prošle nedelje, na terenima na Košutnjaku, dok je njegova konkurencija igrala na mastersu u Madridu.

Elem, za manje od deset dana po završetku takmičenja u Rimu, tačnije sedam, počinje najveći turnir na crvenoj prašini. Vrata teniskog raja otvorena su na centralnom terenu Filip Šatrije sve do 9. juna kad ćemo saznati u čijem naručju je završio Kup musketara i ko je dobio šampionski ček od 2.400.000 evra.

Olimpijski turnir u tenisu je na programu od 27. jula do 4. avgusta. Posle 32 godine najveće sportsko takmičenje, kad je reč o belom sportu, igra se na najsporijoj podlozi, na šljaci. Pošto Nole nije učestvovao u Barseloni 1992. premijerno će igrati na crvenoj prašini u okviru OI. 

Dodatna otežavajuća okolnost za sve, ne samo za Novaka je to što, između Garosa i Olimpijskih igara, u kalendar je umetnut treći gren slem u sezoni – Vimbdlon.

London će biti domaćin belog karavana od 1. do 14. jula, a srpski as tamo brani finale iz prošle godine. Čarobnjaci s reketima imaju oko 14 dana da se pripreme i prilagode za novi put u Pariz.

Svi koji dobro prate tenis znaju koliko je teško i neugodno promeniti podlogu, ali i prilagoditi igru za rekordno kratko vreme. Šljaka i trava su dve dijametralno suprotne površine. Prva je najsporija, druga je najbrža i nikako ne može da se na njima igra istim stilom i ritmom - ni blizu. Ako su za šljaku karakteristični dugi, iscrpljujući poeni i proklizavanja, na travi nema mnogo trčanja, poen može da se završi sa dva-tri udaraca.   

Zato što će sve to zahtevati mnogo snage i energije Nole je odlučio da napravi dužu pauzu i spremi telo za izazove. Napravio je i promene u kalendaru, preskočio je nekoliko turnira, pre svega na betonu (Dubai i Majami).

Godinama zaštitni znak je to što je mnogo poena osvajao posle teških razmena. Stajao je daleko iza osnovne linije i neumoljivo vraćao lopticu, a onda je čvrstu defanzivu pretvarao u fenomenalni napad. Vremenom je počeo i to da menja. Usavršio je servis da bi mogao da skrati poen što više i da ne troši snagu nepotrebno. Kad se svi ovi delovi slože, mozaik pokazuje da je sve podređeno Olimpijskim igrama.

Pored tela, snage i kondicije, Đoković se psihološki priprema za podvig u Parizu. Mentalitet je njegov alter ego. Ako nešto zna najbolje to je da iz dana u dan hrani jaku mentalnu snagu.

- Pripremam telo, najvažniji cilj mi je zlato u Parizu – ne postoji bolji dokaz za to od ove Novakove izjave date na ceremoniji Laureus u Madridu.    

Ne treba zaboraviti da ima 36 godina, iako se oseća mlad, kao da ima 26, a poznato je da crvena prašina najmanje odgovara vlasniku 24 gren slem trofeja.

Možda je kucnuo čas da se bronza zameni zlatom i razbije olimpijski maler baš na šljaci.

Ako ne pokori Pariz, sledeća šansa za napad zlata bila bi u Los Anđelesu u 2028.

Ali zašto današnji posao ostaviti za sutra.