Filmska priča o povratku Rastka Simića, vicešampiona Starog kontinenta

Srebro zlatnog sjaja prečesto je upotrebljavana fraza u javnom diskursu. Ipak, kad je reč o 20-godišnjem Rastku Simiću, ovo nije floskula. Priča je o mladom Lozničaninu koji nije nadmašio samo tuđa, već i sopstvena očekivanja.

Visoki momak prošao je kroz niz pehova pre nego što je postao evropski seniorski vicešampion na nedavno održanom šampionatu u beogradskoj hali „Aleksandar Nikolić”, nekada zvanoj Pionir.

- Trebalo je sve ovo psihički izdržati... Bilo je daleko teže na tom planu nego fizičkom. Stalno sam razmišljao „šta ako se desi ovo ili ono”... Dugo nisam boksovao - počeo je Simić čudesnu priču o povratku među konopce i osvajanjem medalje u olimpijskoj kategoriji, onoj do 80 kg.

Odmah se vratio na april 2022. i osvojeno drugo mesto na Evropskom prvenstvu za mlade (18-19) u Sofiji. Ubedljivo je pobedio Irca Džošuu Olanjana, Šveđanina Aksela Haršteta, Gruzina Sabu Kvinikadzea, a u finalu je izgubio upitnom odlukom sudija posle tri runde sa Ukrajincem Aleksandrom Balabinom.

- Usledila je pauza od oko mesec dana, pa pripreme na Jahorini, gde sam se spremao za Omladinsku zlatnu rukavicu. Sparingovao sam sa inostranim partnerom, čudno sam udario „desnim” i pukla mi je šaka... Pretpostavljam da je zbog labavije vezanih bandažera.

Gips je nosio naredna dva meseca, posle čega su usledile nove zdravstvene nevolje.

- U tom periodu nisam mogao da treniram bilo koji segment, osim malo trčanja, to je bilo sve. Pošto sam skinuo gips, počeo sam naglo da treniram. Naprasno sam osetio bolove u nozi, omeli su me u treniranju. Veoma jak bol, probadao me je, spuštao se niz leđa, kroz koleno i bukvalno „udarao” do stopala. Nisam mogao da spavam.

Usledile su posete lekarima, kojih nije bilo malo. Da sve bude još komplikovanije, svaki od njih je dao drugačiju dijagnozu.

- Od jednog doktora čujem da to nije ništa strašno. Odem kod drugog, kaže mi da više neću moći da boksujem. Naredni mi ustanovi spondilozu... Od njih šest ili sedam, niko nije imao isto mišljenje ni o terapiji.

Preko očevog prijatelja, Rastko je otišao u Beograd zarad rešenja tih muka.

- Za tog čoveka smo čuli da je zaslužan za oporavak jedne devojke kojoj su prognozirali život u kolicima, a posle toga postala, ako se ne varam, prvakinja sveta u dizanju tegova ili nekom sličnom sportu. Dao mi je program vežbi, počeo sam da ih radim. Pre toga, mrtvi nerv mi je oporavljen fizikalnim i laserskim terapijama u Loznici. Koliko sam shvatio, imam spondilolistezu, praćenu dodatnim faktorima. Objašnjenje, od hrskavice je trebalo da mi nastane kost, ali je ostala hrskavica. Zbog toga mi lakše spada taj pršljen.

Rečeno mu je da to nije problem za obične ljude, koliko za aktivnog sportistu, pogotovo boksera.

- To su udarci, cimanja... Polako sam jačao leđa i torzo vežbama koje mi je dao čovek iz Beograda. Taman sam se vratio treninzima i sparinzima, spremao sam se, kad mi je opet nastradala ista šaka... Ponovo sam išao kod raznih doktora, na magnetnu rezonancu i terapije strujom. Ruka mi je ponovo završila u gipsu. Doktor mi je rekao da je odlično zarasla i da izgleda kao da nikad nije bilo preloma. Ipak, izrazio je bojazan za boksersku karijeru ukoliko mi se ponovi takva povreda.

Po povratku u trenažni proces, počeo je više da obraća pažnju na način na koji bandažira šake i da koristi veće rukavice.

- Spremao sam se na Jahorini i Zlatiboru pred Zlatnu rukavicu prošlog oktobra. Meni je to bilo generalna proba pred Evropsko prvenstvo za mlađe seniore u Budvi narednog meseca. U finalu turnira u Čačku sam pobedio Francuza Jožerlina Sezara, koji je odmah posle postao prvak starog kontinenta za uzrast do 22 godine.

Pošto je savladao Sezara, inače bronzanog sa minulog EP u Beogradu, osetio je poznati bol.

- Sledećeg dana me je manje bolelo. Laknulo mi je, pomislio sam da nisam obnovio staru povredu, već da sam samo prignječio to. Ipak, otišao sam na snimanje, gde sam saznao da mi je ruka opet „pukla”... Treći put... Na istom mestu! Nisam više znao šta mi je činiti, doktor mi kaže da je neverovatno da sam doživeo prelom triput na istom mestu, da su šanse za takav peh jedan prema milion.

Dragan Vasiljević - Durunga, legendarni Simićev sugrađanin, upoznao ga je sa mikrohirurgom Markom Bumbaširevićem, redovnim članom SANU, za kog Rastko kategorički tvrdi da je najbolji iz svoje branše u Evropi.

- Utvrdio je da je operacija neophodna. Kad je otvorio šaku, ustanovio je da u njoj ima „lufta” i da nikad ne bi zarasla bez hirurške intervencije. Sve je prošlo kako treba, zimus mi je ugrađena titanijumska šipkica. Naizgled sitna povreda, a tako gadna... Ponovo nisam trenirao mesec i po dana, a početkom februara sam samo jačao šaku i pomalo radio u teretani.

Ipak, ni tu nevoljama nije bio kraj. Ponovo je osetio bol, a pretpostavljao je da je reč o nervu.

- Znali smo da je Evropsko prvenstvo u aprilu. Znao sam da je to najjače takmičenje na kontinentu, da je moja kategorija bila upražnjena, a još u Srbiji. Ipak, odlučili smo da neću učestvovati.

Sa drugarom Semizom Aličićem - Pinjom, dobio je poziv selektora Milana Piperskog da dođe u Beograd na bazične pripreme.

- Još uvek nisam mogao da udaram, pa su se treninzi sastojali od teretane i trčanja. Pokušao sam sa većim bandažerima i rukavicama i nisam osetio bol.

Sa Aličićem je otišao na Zlatibor zbog specifičnih priprema, 20-ak dana pred šampionat u Pioniru.

- Tamo smo radili sve što i drugi, pa i sparing. Konsultovao sam se sa roditeljima, trenerima i svima koje znam da vidim da li da promenim odluku o učešću. Otac Vuk Milisav, iza kog je dvodecenijska bokserska karijera, znao je da to nije za šalu, da tu može svašta da se desi.

Posle četiri dobra sparinga na Zlatiboru, privukao je pažnju kubanskog trenera Horhea Fromete, koji je nekoliko godinama u stručnom štabu Srbije.

- Svežinom sam nadoknadio manjak snage i lepo sam se pokazao. Predsednik Saveza Nenad Borovčanin pozvao me je da prenese Frometino mišljenje, da sam spreman za Evropsko prvenstvo. Odlučili smo da periodično dolazim na Košutnjak, gde su reprezentativci stavljali glazuru na formu, da na osnovu toga vidimo da li ću da učestvujem ili ne.

Pošto je sve prošlo kako treba, Simići su odlučili da se Rastko oproba na šampionatu Starog kontinenta.

- Došao sam bez opterećenja i očekivanja da ću da pobedim u jednoj borbi. Prvi rival bio je Anton Vinogradov iz Estonije. Znao sam da sam bolji od njega i da mogu da ga pobedim, ali me je morilo dugo odsustvo iz ringa i pomisao da svašta može da se desi.

Posle rutinskog trijumfa, usledio je dvoboj sa Arjanom Isenijem, reprezentativcem Severne Makedonije. Rastko je otkrio da je reč o momku iz SAD-a i nekadašnji njihov reprezentativac.

- Sparingovali smo na Košutnjaku. Znao sam da je kvalitetan, ali da mogu da ga pobedim. Posle nokdauna u prvoj rundi, sve je krenulo na moju stranu, bolji utisak, više pogodaka... Izgledao sam kao da sam na vrhuncu forme. Pao mi je teret, pošto sam tim trijumfom obezbedio medalju.

Rastko je u polufinalu pokazao da Rusi nisu bauk. Pao je član Zbornaje, 25-godišnji Savelij Sadoma, osvajač svetske bronze 2021. u Beogradu.

- Znao sam da je ozbiljan borac i da je u izvanrednoj formi. Ipak, meni to nije bilo bitno, već sam nešto ostvario. Sve sudije su bodovale za mene u prvoj rundi. U narednoj sam bio još bolji, ali su arbitri bodovali 3:2 za njega. U finišu mi je nestalo snage, jasno je da je za 200 odsto bio spremniji od mene, ali sam tehnički bio bolji, pobedio sam ga znanjem.

Priznao je da je osetio veći pritisak u finalu protiv Hrvata Gabrijela Veočića.

- Bilo mi je nerealno sam uopšte dotle stigao. Naučna fantastika, kao da sam pao s neba. Isti osećaj imali su članovi porodice, treneri... A ja pogotovo. Iako sam izgubio, mislim da sam pružio odličan otpor rivalu koji je stariji i mnogo iskusniji od mene, još kvalifikovan za Olimpijske igre u Parizu. Neki smatraju da sam bio za nijansu bolji u prve dve runde... Sve u svemu, prezadovoljan sam! Došao sam da se oprobam, nisam ni razmišljao o mestu na pobedničkom postolju - podvukao je priču nasmejani Simić.

Bajkovita je priča plasmanu u finale Evropskog prvenstva posle prepreka zbog kojih bi mnogi odustali. Upornost je nesporna, a vreme radi za ovog momka.