Nemirni snovi Ivanovića

Rade Ivanović nije običan predsednik kluba, sa svojom ekipom, za deset godina, od najnižeg ranga stigao je do Srpske lige, a sada sa druge pozicije preživljava najavljeni put u „rikverc“.

U njegovoj kancelariji nema viskija, ni kafe kao kod mnogih predsednika, samo osmeh dobrodošlice i izvinjenje da ga sačekate dok završi započete poslove. Sa napravom za obeležavanje linija napušta teren i prilazi:

- Upravo sam završio obeležavanje terena, do kasno uveče sam kosio. Sve je to u mom nepostojećem opisu poslova. Ne libim se ničeg samo da je od koristi klubu, za utakmicu sve mora da bude u redu...

U rano popodne, maleno selo, ta čarolija stvarnog i mogućeg, izgleda poput školjke, poput kućice puža, probuđeno dok nekoliko momaka pristiže kao da želi da proveri da li je sve u redu, ne čine se vešti da pomognu.

Stotinak minuta pre srpskoligaškog derbija, vrelinu sunca hlade vetrovi sa Jastrepca, odozdo iz pravca Kruševca, i oni što dolinom Rasine doleću sa Kopaonika.

- To su fudbaleri, njihovo je da igraju a ne da obeležavaju teren i rade druge stvari. Igraj i pobedi. Stiže nam Radnički iz velikog grada, stiže nam ekipa koja nas ovde na pet mečeva nije pobedila. Želimo da nastavimno tu tradiciju.

Klub je osnovan prvog jula 1964. godine. Radio, pa se, silom prilika, povukao u mirovanje. Tek 2011. godine ponovo je aktiviran od strane nekolicine entuzijasta kojima su se priključili pojedini sjajni fudbalski radnici iz Kruševca i krenuo je veliki pohod ka uspehu koji će teško biti ponovljen.

- Za samo deset godina od beton lige stigli smo među trećeligaše. Padale su na ovom terenu ekipe iz Pirota, Jagodine, Paraćina, Prahova, Vlasotinaca, Knjaževca, Trgovišta... Postali smo hit i evo nas na drugom mestu. Ispred nas je jedino Trajal, komšija iz Kruševca.

Pored datuma osnivanja, još dva su zauvek upisana u anale kluba: plasman u Srpku ligu i osvajanje Kupa na području FS RIS.

- Put od jednu deceniju krenuo je iz Gradske lige 2012. godine. Beležili smo pobede i poraze, a onda je došla ta 2021. To su godine za ponos. Nismo uzmakli pred tako velikim fudbalskim centrima, gazili smo hrabro sa momcima koji nisu znali da ustuknu. Čulo se za naše selo, a mnoge ekipe su nas jedva pronalazile kada je trebalo da nam dođu u goste.

Sada svi znaju za Meševo, za selo sa tek 300 domaćinstava i sa selom Doljane praktično čini celinu.

- Desio se tu i splet srećnih okolnosti da fudbal vole naši zemljaci Zoran Radmanovac u Austriji i Nenad Kocić biznismen iz Kruševca, bili su naši i najveći finansijeri. Priključili su nam se ugledni sportski radnici Žarko Anđelković, nekadašnji savezni sudija, i Nenad Vacić. Želje su nam bile velike i dalekosežne, kupili smo zemljište za teren, izgradili lepu upravnu zgradu, uz učešće meštana, koji je u vlasništvu kluba, izgradili smo tribine i spremili za pokrivanje jednog dela, upravo su nam stigla sedišta sa naslonom, poklon FS Rasinskog okruga...

Priča Ivanović, a onda pomalo zastaje. Rasinskim okrugom bruji vest da će, zbog finansijske iscrpljenosti, posle odlaska glavnih finansijera, klub prodati srpskoligaški status. Za sada samo se priča... Ponovo je pao Radnički iz Pirota (1:0).

- Razgovori su u toku. Šta će se sve desiti ne mogu da kažem - izgovara glasom čoveka koji kao da veruje u nešto drugo. - Klub se neće ugasiti, igraćemo gde budemo mogli.

I dok stiže vrelo i toplo leto čini se da je srpskoligaška fudbalska jesen sve dalje. Meševo je drugo na tabeli, odmah iza Trajala a ispre Pirota, Jagodine i drugih ekipa „Istoka”.