Немирни снови Ивановића

Раде Ивановић није обичан председник клуба, са својом екипом, за десет година, од најнижег ранга стигао је до Српске лиге, а сада са друге позиције преживљава најављени пут у „рикверц“.

У његовој канцеларији нема вискија, ни кафе као код многих председника, само осмех добродошлице и извињење да га сачекате док заврши започете послове. Са направом за обележавање линија напушта терен и прилази:

- Управо сам завршио обележавање терена, до касно увече сам косио. Све је то у мом непостојећем опису послова. Не либим се ничег само да је од користи клубу, за утакмицу све мора да буде у реду...

У рано поподне, малено село, та чаролија стварног и могућег, изгледа попут шкољке, попут кућице пужа, пробуђено док неколико момака пристиже као да жели да провери да ли је све у реду, не чине се вешти да помогну.

Стотинак минута пре српсколигашког дербија, врелину сунца хладе ветрови са Јастрепца, одоздо из правца Крушевца, и они што долином Расине долећу са Копаоника.

- То су фудбалери, њихово је да играју а не да обележавају терен и раде друге ствари. Играј и победи. Стиже нам Раднички из великог града, стиже нам екипа која нас овде на пет мечева није победила. Желимо да наставимно ту традицију.

Клуб је основан првог јула 1964. године. Радио, па се, силом прилика, повукао у мировање. Тек 2011. године поново је активиран од стране неколицине ентузијаста којима су се прикључили поједини сјајни фудбалски радници из Крушевца и кренуо је велики поход ка успеху који ће тешко бити поновљен.

- За само десет година од бетон лиге стигли смо међу трећелигаше. Падале су на овом терену екипе из Пирота, Јагодине, Параћина, Прахова, Власотинаца, Књажевца, Трговишта... Постали смо хит и ево нас на другом месту. Испред нас је једино Трајал, комшија из Крушевца.

Поред датума оснивања, још два су заувек уписана у анале клуба: пласман у Српку лигу и освајање Купа на подручју ФС РИС.

- Пут од једну деценију кренуо је из Градске лиге 2012. године. Бележили смо победе и поразе, а онда је дошла та 2021. То су године за понос. Нисмо узмакли пред тако великим фудбалским центрима, газили смо храбро са момцима који нису знали да устукну. Чуло се за наше село, а многе екипе су нас једва проналазиле када је требало да нам дођу у госте.

Сада сви знају за Мешево, за село са тек 300 домаћинстава и са селом Дољане практично чини целину.

- Десио се ту и сплет срећних околности да фудбал воле наши земљаци Зоран Радмановац у Аустрији и Ненад Коцић бизнисмен из Крушевца, били су наши и највећи финансијери. Прикључили су нам се угледни спортски радници Жарко Анђелковић, некадашњи савезни судија, и Ненад Вацић. Жеље су нам биле велике и далекосежне, купили смо земљиште за терен, изградили лепу управну зграду, уз учешће мештана, који је у власништву клуба, изградили смо трибине и спремили за покривање једног дела, управо су нам стигла седишта са наслоном, поклон ФС Расинског округа...

Прича Ивановић, а онда помало застаје. Расинским округом бруји вест да ће, због финансијске исцрпљености, после одласка главних финансијера, клуб продати српсколигашки статус. За сада само се прича... Поново је пао Раднички из Пирота (1:0).

- Разговори су у току. Шта ће се све десити не могу да кажем - изговара гласом човека који као да верује у нешто друго. - Клуб се неће угасити, играћемо где будемо могли.

И док стиже врело и топло лето чини се да је српсколигашка фудбалска јесен све даље. Мешево је друго на табели, одмах иза Трајала а испре Пирота, Јагодине и других екипа „Истока”.