DIREKTNO: Tužna sezona kraj Bistrice

Poraz od Mladosti DG, to i nije slika Sutjeskinog pada, jer se pad davno dogodio. I tu se više nema bog-zna što reći. Više je nego interesantan podatak, da ekipa Mladosti DG na svim ostalim prvenstvenim utakmicama nije postigla više od dva, a Nikšićanima je čak na dva meča postigla po tri gola.

Svidelo se to nekome ili ne, Sutjeska jeste najveće razočarenje sezone, a sutra, što nije nemogućno, čak bude i u crnogorskim okvirima druga fudbalska klasa i apsolutni autsajder kada je u pitanju bar nešto malo ozbiljniji fudbal. Ipak, nadamo se da neće biti baš tako.

Možda je i najveći poraz nikšićkog kluba, to što na čak, i širim spiskovima mlađih reprezentativnih selekcija, često nema nijednog klinca iz Sutjeske. To je veći poraz, nego poraz, recimo od Budućnosti, Mladosti DG, Petrovca, Arsenala, Dečića... Poslednjih meseci, Sutjeska je sa sebe skinula i poslednju krpicu odeće, i tom slikom se mnogi naslađuju, verujući da klub sa Bistrice, zadugo neće stati na noge. Čak i velike ideje, imaju „Ahilovu petu“, slabu tačku, crnu rupu, a kamoli jedan fudbalski projekat u Crnoj Gori. Koliko su ti, nazovi projekti, daleko od modernog, savremenog, fudbala, najbolje pokazuje mesto na kojem je crnogorski klupski proizvod na evropskoj listi.

Možda nekome i odgovara ovakva Sutjeske. Možda baš onima koji se javno najglasnije kunu u večnu ljubav prema klubu sa Bistrice, onima koji je navodno vole do bola. Onima koji su u isto vreme bili i pokretačka i rušilačka snaga, uvek u žiži, delili dobro, da li i zlo?

Vremena su se promenila, ali su principi ostali isti. Prvo, uspešan klub mora da počiva na čvrstim temeljima. Znači, na prvom mestu je organizacija. Bez nje nema ništa. Zatim cilj, planski rad i strpljenje. I najduže putovanje počinje prvim korakom. Tu i jeste suštinski problem, u obrnutom redu poteza koji se godinama unazad vuku kraj Bistrice. Ne kako se jedino može, već tvrdoglavo, pokušavajući da se pobede davno uspostavljene zakonitosti za ostvarenje velikih ciljeva u fudbalu. Zato se, godinama već, u tom stalnom ponavljanju istih grešaka Sutjeska i vrti u krug.

Vreme „velikih uspeha“ je nepovratno prošlo, nekadašnje fudbalsko čudo i slični snovi pretvoreni su u ružnu realnost. Oni najuporniji još pokušavaju da pronađu slamku spasa, da kompletnu situaciju ne vide isključivo u sivim bojama, ali to je u sadašnjim uslovima kao traženje igle u plastu sena. Lopta će se i dalje prebacivati iz dvorišta u dvorište i zamenom teza braniće se nedostatak ideja, nedostatak hrabrosti da se krene u promene. Svi protekli meseci, godine, bile su samo jeftino kupovanje vremena i svesno stavljanje pod tepih gorućih problema. I šta vam preostaje? U poplavi laži, morate biti umetnik da biste odabrali najmanju neistinu, jer su vas već uverili da istine više nema. A možda ćemo već sutra doznati da su sve laži bile istine. Onaj koji danas najbolje poznaje situaciju u Sutjesci, nanjušio je da sezona neće biti u skladu sa očekivanjima. Ako se ne obezbedi međunarodna viza, čak će i mazohiste biti teško ubediti da sezona nije promašena.

Ružno bi možda bilo pisati istinski nekrolog, jer dok se lopta kotrlja ima i nade. Ima nade, iako ona sve više podseća na slabašni plamen sveće na vetru.

Teško li je danas biti Sutjeska!