Пораз од Младости ДГ, то и није слика Сутјескиног пада, јер се пад давно догодио. И ту се више нема бог-зна што рећи. Више је него интересантан податак, да екипа Младости ДГ на свим осталим првенственим утакмицама није постигла више од два, а Никшићанима је чак на два меча постигла по три гола.
Свидело се то некоме или не, Сутјеска јесте највеће разочарење сезоне, а сутра, што није немогућно, чак буде и у црногорским оквирима друга фудбалска класа и апсолутни аутсајдер када је у питању бар нешто мало озбиљнији фудбал. Ипак, надамо се да неће бити баш тако.
Можда је и највећи пораз никшићког клуба, то што на чак, и ширим списковима млађих репрезентативних селекција, често нема ниједног клинца из Сутјеске. То је већи пораз, него пораз, рецимо од Будућности, Младости ДГ, Петровца, Арсенала, Дечића... Последњих месеци, Сутјеска је са себе скинула и последњу крпицу одеће, и том сликом се многи наслађују, верујући да клуб са Бистрице, задуго неће стати на ноге. Чак и велике идеје, имају „Ахилову пету“, слабу тачку, црну рупу, а камоли један фудбалски пројекат у Црној Гори. Колико су ти, назови пројекти, далеко од модерног, савременог, фудбала, најбоље показује место на којем је црногорски клупски производ на европској листи.
Можда некоме и одговара оваква Сутјеске. Можда баш онима који се јавно најгласније куну у вечну љубав према клубу са Бистрице, онима који је наводно воле до бола. Онима који су у исто време били и покретачка и рушилачка снага, увек у жижи, делили добро, да ли и зло?
Времена су се променила, али су принципи остали исти. Прво, успешан клуб мора да почива на чврстим темељима. Значи, на првом месту је организација. Без ње нема ништа. Затим циљ, плански рад и стрпљење. И најдуже путовање почиње првим кораком. Ту и јесте суштински проблем, у обрнутом реду потеза који се годинама уназад вуку крај Бистрице. Не како се једино може, већ тврдоглаво, покушавајући да се победе давно успостављене законитости за остварење великих циљева у фудбалу. Зато се, годинама већ, у том сталном понављању истих грешака Сутјеска и врти у круг.
Време „великих успеха“ је неповратно прошло, некадашње фудбалско чудо и слични снови претворени су у ружну реалност. Они најупорнији још покушавају да пронађу сламку спаса, да комплетну ситуацију не виде искључиво у сивим бојама, али то је у садашњим условима као тражење игле у пласту сена. Лопта ће се и даље пребацивати из дворишта у двориште и заменом теза браниће се недостатак идеја, недостатак храбрости да се крене у промене. Сви протекли месеци, године, биле су само јефтино куповање времена и свесно стављање под тепих горућих проблема. И шта вам преостаје? У поплави лажи, морате бити уметник да бисте одабрали најмању неистину, јер су вас већ уверили да истине више нема. А можда ћемо већ сутра дознати да су све лажи биле истине. Онај који данас најбоље познаје ситуацију у Сутјесци, нањушио је да сезона неће бити у складу са очекивањима. Ако се не обезбеди међународна виза, чак ће и мазохисте бити тешко убедити да сезона није промашена.
Ружно би можда било писати истински некролог, јер док се лопта котрља има и наде. Има наде, иако она све више подсећа на слабашни пламен свеће на ветру.
Тешко ли је данас бити Сутјеска!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
