Atletski klub Surčin: Tri decenije ponosa

Atletski klub Surčin proslavio je jubilej – 30 godina postojanja. Direktor i trener Zvonko Lozančić sa sadašnjim članovima, dočekao je goste u restoranu stadiona FK Jedinstvo.

– Počeli smo s radom nekako tiho, 2. novembra 1993, da bi polovinom decembra bila održana Osnivačka skupština – seća se Lozančić. – Predao sam neophodna dokumenta i rešenje je stiglo 15. maja 1994.

S grupom građana osnovali ste klub?

– Na žalost mnogi, koji su pomogli da se klub osnuje, nisu više među nama. Među njima je i prvi predsednik Vasilije Murar tada direktor Osnovne škole „22.oktobar“ u Surčinu. Sad je na toj funkciji Vanja Petošević.

Za ovo vreme ostvarili ste dosta uspeha?

– Klub je do sada osvojio na Prvenstvima i Kupovima 410 prvih mesta: Beograda, Srbije, SCG, Jugoslavije, Balkana i Evrope u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji. Klub je bio tri puta prvak države epipno u krosu, dva puta proglašen je za najbolji u Zemunu i pet puta u Surčinu.

Imali ste i reprezentativce?

– Naši takmičari borili su se 102 puta u najdražem dresu. Učestvovali su na prvenstvima: Balkana, Evrope, sveta, Ejof-u i Olimpijskim igrama mladih u  Pekingu.

Padali su rekordi?

– Oboreno je 18 državnih rekorda za mlađe i starije pionire i juniore. Još smo vlasnici 15 beogradskih rekorda.

Imate li evidenciju koliko je takmičara prošlo kroz klub?

– Kako da ne – 3.201.

Koga biste izdvojili?

– U sećanju mi se nameće prvi šampion države, tada Jugoslavije – Miroslav Pavlović - Trle u maratonu 2:32,23. Bio je povratnik na stazu i s 48 godina posle sedam meseci treninga osvojio zlatnu medalju. Branislav Bane Ugrinović pobedio je na državnom za mlađe juniore u Senti. Tada se trčalo 1.500 metara stipl. Potom su usledili među najboljima: Jefto Otović, Ivan Marjanović, Sreten Ninković, Velibor Radojević, Lazar i Zoran Čovanović, Milovan Trumbulović, Verica Đorđević, Ana Subotić, Azra Eminović, Milena Selaković, Jasmina Pruginić, Branislav Ugrinović, Miroslav Pavlović, Miloš Proročić, Veljko Savić, Irena, Marija i Marina Lozančić, Žarko Savić, Alesandar Drašković, Marina Tukara i mnogi drugi.

Kakve uslove za rad imate?

– Tada se treniralo na nasipu Galovica u šumi i na terenima FK Jedinstvo po kiši, snegu, vetru, minusu i suncu. Dobili smo klupske prostorije u kojima smo bili 12,5 godina.

Zašto bili?

– Kad je osnovana Gradska opština Surčin, usred zime, izbačeni smo na ulicu.

Jeste li to rešili?

– Do dan danas klub nažalost nije dobio druge prostorije gde bi izložili 185 klupskih pehara. Klub se od tada nalazi u privatnoj kući Aerodromski put 37 u Surčinu gde su i pomenuti trofeji.

Gde trenirate?

– U balonu Integral na stadionu FK Jedinstvo i to zahvaljujući razumevanju i pomoći sadašnjoj vlasti Opštine Surčin i Javnog preduzeća za sport i rekreaciju.

Ko je sada u klubu od takmičara?

– Trenutno ih je 98, a mogu da izdvojim: Miloša Sredanovića, Mihajla Pejovskog, Vuka Marinčevića, Teodoru Andrić, Katarinu Milenković, Janu Ondrik, Vukašina Stupara, Lazara Barbića, Nataliju Bulatović, Andreju Davidović i mnogo dugih, koji obećavaju da će naslediti ranije generacije.

Imate li konkretne planove za budućnost?

– To su isti oni za kojima žalim što ih nisam ostvario – klub nije dobio adekvatnu stazu za trening i klupske prostorije, a druga je da klub nije stvorio seniorskog olimpijca. To ću probati da realizujem u budućnosti. Blizina Nacionalnog atletskog stadiona posle 2027. godine već će nam rešiti prvi problem i u mnogome pomoći da realizujemo i drugi cilj – optimistično završava glavni slavljenik, Zvonko Lozančić.