Nada (ne) umire

Kada vidim, ko sve danas „oštri pero“ na Sutjesci, dođe mi da svim raspoloživim tehnikama propagandno - obaveštajnog rada, najblaže rečeno zabrinjavajuće stanje kraj Bistrice, pretvorim u „nedostatak sreće“ u prošloj sezoni. Ipak, u medijski specijalni rat protiv mozga, ne mogu, i neću. Stadion kraj Bistrice, nakon završene sezone, pun je znakova pitanja. Jedno je sigurno, da odavno, nije bilo tako tiho. Mukla praznina. Umesto defetizma, koji je preplavio Bistricu, bilo bi sportski čuti: Još smo u životu. No, veliko je pitanje, veruje li još neko u to? Pa, šta ako kasne dva plate. Pa, šta, ako se ne zna kuda plovi barka sa Bistrice?

Kada vidim, ko sve danas brani Sutjesku, dođe mi da ih podsetim „Komedija je okončana“. Reč „komedija“ ovde valja shvatiti u svim njenim značenjima, danteovskom  - kao izraz egzistencijalne zebnje, balzakovskom – kao socijalnu kategoriju, žanrovskom – kao smešnu stranu igre. I da ne zaboravim, ljudskom – kao sliku nemoći spram više sile. No, veliko je pitanje, veruje li, danas više iko još, u to? Da, komedija je okončana, ali s paradoksalnom mogućnošću nastavka. To je uostalom, osobina komedije – da ono što je apsurdno i gotovo neostvarivo, učini mogućim i dogođenim. Paradoks je hrana komedije.

Koji je, dakle, posredi stadijum katarakte, kome se sve zamućuje pogled u nikšićkom fudbalu, sačinjenom pre svega od mnogo foliranja. Pa šta, ako svi slobodni prvotimci, najavljuju odlazak.

Poslednjih dana svedoci smo sve siline verbalnog cunamija, nazovi lokalnih političara, o sudbini Sutjeske. Možda se to zove sudbina, možda prokletstvo, ali Sutjeska je definitivno poslednjih godina na crnoj listi. Na obali Bistrice i dalje šetaju iste crne mačke. Verbalni politički cunami je sa Sutjeske skinuo i onu poslednju krpicu odeće, skroz je gola i tom slikom se mnogi naslađuju.

Neko, ko iskreno navija za Sutjesku, podseća na nesretnika što je oženio zlu ženu, pa je još i voli i ne može zamisliti život bez nje. Taj navijač jednostavno ne može izabrati drugi klub, nego beznadežno ostaje odan Sutjesci, koja mu poslednjih godina najčešće ničim ne uzvraća ljubav.

Aktuelni verbalni politički cunamo oko Sutjeske i nije iznenađenje. Sada se samo od javnostite te antipatije i simpatije, više i ne skrivaju, najvažnije je nahraniti vlastitu taštinu.

Nikšić je grad u kojem su se poslednjih godina na destrukciji dobijali poeni i ugled. Čovek se onda normalno pita pa zašto bi sport, konkretno fudbal, bio van tih već ustaljenih tokova. Što je najgore, ravnodušnih je svakim danom čini se sve više i više. A u stvari koga više i zanima što se u političkim saopštenjima, oko Sutjeske, traže „iščašeni glagoli“ da bi se dočaralo aktuelno stanje.

Ništa nije slučajno. I da. Prozivka je 17. jula. Svi ste dobrodošli.