Zlato želim iz dubine duše

Poglavlje „Italija” završeno je u velikom stilu, kako je selekcija Srbije i navikla naciju. Bez obzira što je uz turnir u Poljskoj to bila samo jedna u nizu proba, izgledaju srebrne iz Rija, bronzane iz Tokija moćno! Dok se ne ode u Mijelec, na Memorijalni turnir „Agata Mroz Olševka”, vladarke planete su u Beogradu, raspoložene, mislima, priznaju, već na Olimpijskim igrama u Parizu.

Jovana Stevanović, 32-godišnji bloker je uspela da odmah po povratku u glavni grad, „skokne” i do mesta u Mačvi, za nju posebnog, gde ju je i zatekao poziv iz Sportskog žurnala. U razgovoru je „Jole” otvoreno pričala o pripremama, boravku i mečevima sa Azurinama, Parizu, veri, medalji i to ne bilo kojoj, zlatnoj na OI, da ili ne odlazi u reprezentativnu „penziju”.

Kako je bilo u Italiji?

- Prvu prijateljsku utakmicu koja je bila oficijelna smo odigrale na visokom nivou koliko je moguće u ovom momentu. Još smo u trenažnom procesu jakih teretana i treninga, ali lepo je sve izgledalo. Druga, smatram da su obe ekipe bile ispod prepoznatljive i forme i kvaliteta, stigao nas je umor, i nas i Italijanke. I taj rezultat 2:2 bila je realna slika te utakmice. Pozitivne stvari su mogle da se vide, sve na čemu smo radili, i to raduje – počela je razgovor Jovana Stevanović, od 2009. u plavom dresu, i tako sve do sada deceniju i po, od kadetskih i juniorskih dana, ponosna u nacionalnoj odori.

I u istoj sada gleda buduću generaciju igračica. Kako Vam izgledaju? 

- Na takvim utakmicama i treba da se čeliče mlađe igračice da barem osete iako pojedine imaju iskustvo iz Lige nacija, ali to ne može da se poredi sa olimpijskim igrama. Sa tom količinom stresa, u podsvesti koliko je to bitno. Smatram da je na mestu davati priliku i šansu našoj novoj generaciji za sve naredne godine koje ih čekaju.

Da li to nešto nagoveštavate, kraj, oproštaj od reprezentativne scene?

- Razmišljam u smeru da krunišem reprezentativnu karijeru nadam se zlatom na ovim Igrama i da stavim tačku. Nije i dalje definitivno, ali to je kako ja osećam da bi trebalo, kako vidim. Smatram da treba da se pravi mesto za nove igračice i na mojoj i na drugim pozicijama. Isto je bilo u moje vreme, kada sam je tek došla, Nataša Krsmanović se oprostila, napravila je mesto, dala šansu da se pokažem – smeje se Stevanovićeva i priseća svojih početaka i afirmacije.

Na pomen Pariza, samo jedna stvar je u mislima, jedan cilj.

- Ne krijem, razmišljam samo o zlatnoj medalji! Jedina stvar koju iz dubine duše želim!

Koliko je realno u ovom trenutku, „15” zlatnih otkriva.

- Realno je! Mislim da imamo velike šanse bez obzira što je konkurencija za to mesto velika. Imamo taj plus u pobedničkom mentalitetu, toliko odigranih finala, osvojenih medalja, uspeha. Uz to i naš karakter, sve to nam daje prednost u odnosu na ostale reprezentacije.

Kao glavne pretendente, „bronzana dama” iz Tokija nema dilemu:

- Dakle mi (smeh), ali tu su i Italija, Amerika, Brazil, Turska, s obzirom na prošlogodišnje rezultate, mogu i njih da spomenem.

Priznaje da je selektor Gvideti uspeo da shvati mentalitet srpskih gracija, i da su i njegova očekivanja i stremljenja najveća moguća.

- Od početka naše saradnje on je pričao o zlatu u Parizu. On mnogo veruje u to da može da se ostvari takav cilj. Nismo skromni jedni prema drugima, što se toga tiče. Maksimalno radimo, bilo je tu perioda i privikavanja, ali ova sezona je naša u svakom smislu. Selektor je i shvatio naš mod, komunikaciju i sve je mnogo lakše.

I tako Jovana Stevanović kao i ostale igračice u dresu Srbije, broji dane do polaska u Francusku. Do tada će na još jedno „stajalište” već pomenutu Poljsku i mini proveru od 16. do 19. jula na turniru u Mijelecu gde će rivali biti domaćin, i selekcije Dominikanske Republike i Francuske.

- Moramo maksimalno ozbiljno da shvatimo i te utakmice. Poslednja provera da vidimo na čemu smo. Spremni smo i mentalno i fizički, treba odigrati na vrhunskom nivou!