Čestitao je Alkarasu na pobedi, ali Novak Đoković nije gubitnik! Umesto šampionskog pehara podigao je utešni, a za nas je bio i ostao šampion, ponos Srbije! Veći od najvećih, jači od najjačih, sposoban da četrdesetog dana od operacije kolena odigra finale Vimbldona! Božanstvo od krvi i mesa!
Bio je 5. jun... Vest da je Đoković operisan, zabrinula je sve nas koji smo u njemu videli olimpijskog šampiona koji na pobedničkom postolju peva stihove „Bože pravde“... Posle dva dana objavio je fotografiju s lekarima, posle devet informaciju da je počeo da trenira uz komentar „napredak“... Potajno smo se nadali da bi mogao da se oporavi i pripremi do Olimpijskih igara, pomireni sa najomraženijim sloganom pobednika i utešnim viđenih gubitnika: „važno je učestvovati“...
Ćutao je, trenirao, a kad je „Vimbldon“ emitovao fotografiju da je sedmostruki šampion stigao – i nama, njegovim navijačima srce je počelo da kuca brže. Oporavio se brže nego ikad iko! Pripremio se kao nikada niko posle operacije u tako kratkom periodu... Prvu pobedu izvojevao je 29 dana posle operacije (4.jula), drugu – dva dana kasnije (6.)... Čestitali su mu redom: Fernli, Popirin, Rune, De Minor i Muzeti... Dok je on čestitao Karlosu Alkarasu . teniski svet čestitao je njemu...
- Ponosan sam – rekao je između ostalog dok je u rukama držao utešni trofej...
Nisi sam! Ti si ponos zemlje svoje! Ti si ponos Srbije!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
