Честитао је Алкарасу на победи, али Новак Ђоковић није губитник! Уместо шампионског пехара подигао је утешни, а за нас је био и остао шампион, понос Србије! Већи од највећих, јачи од најјачих, способан да четрдесетог дана од операције колена одигра финале Вимблдона! Божанство од крви и меса!
Био је 5. јун... Вест да је Ђоковић оперисан, забринула је све нас који смо у њему видели олимпијског шампиона који на победничком постољу пева стихове „Боже правде“... После два дана објавио је фотографију с лекарима, после девет информацију да је почео да тренира уз коментар „напредак“... Потајно смо се надали да би могао да се опорави и припреми до Олимпијских игара, помирени са најомраженијим слоганом победника и утешним виђених губитника: „важно је учествовати“...
Ћутао је, тренирао, а кад је „Вимблдон“ емитовао фотографију да је седмоструки шампион стигао – и нама, његовим навијачима срце је почело да куца брже. Опоравио се брже него икад ико! Припремио се као никада нико после операције у тако кратком периоду... Прву победу извојевао је 29 дана после операције (4.јула), другу – два дана касније (6.)... Честитали су му редом: Фернли, Попирин, Руне, Де Минор и Музети... Док је он честитао Карлосу Алкарасу . тениски свет честитао је њему...
- Поносан сам – рекао је између осталог док је у рукама држао утешни трофеј...
Ниси сам! Ти си понос земље своје! Ти си понос Србије!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
