Ortaci iz manastira i društvo iz paba

Liga konferencije je otvorila vrata mnogim klubovima živopisne istorije čiji letopisi zaslužuju mnogo više od novinskih redova.

Najstariji među učesnicima drugog kola kvalifikacija je škotski Sent Miren. Osnovala ga je 1877. grupa džentlmena okupljenih oko lokalne crkve i nazvala ga po osnivaču manastira i crkve u gradu Pejsli. U početku su igrali kriket i ragbi, ali su se vremenom priklonili samo fudbalu. I pored korena koji ih vezuju za ljude krutih načela nadimak kluba je - Ortaci.

Potpuno drugačije korene imaju Brunove svrake (Bruno`s Magpies) iz Gibraltara. Klub je osnovalo društvo iz paba na predlog 18-godišnjeg Engleza Luisa Perija, početnika u poslovima sa nekretninama, koji se u Gibraltar doselio kad su njegovi baba i deda kupili pab Bruno. Od njih je pozajmio 1.000 funti da plati regististraciju kluba i kupi dresove, a tek potom se setio da nema trenera i igrače.

Posao trenera ponudio je 30 godina starijem prijatelju iz paba Miku Embletonu koji je sa čašom piva u ruci često pričao kako je jednom vodio fudbalski tim. Embleton je prihvatio uz uslov o kome nije hteo da pregovara: klub mora da nosi ime Megpis (Svrake). Veliki je navijač Njukasla, čak se hvalio kako je blizak prijatelj sa Alanom Širerom, legendom engleskog kluba, i kad već ne može da bude trener premijerligaša može da vodi klub koji će nositi nadimak njegovog omiljenog Njukasla.

Peri je prihvatio i klub nazvao po imenu paba babe i dede i nadimku Njukasla: Brunove svrake.

Kad je već imao ime kluba i trenera, Periju su nedostajali igrači i teren.

Ekipu je lako sakupio. U pabu je bilo dovoljno rekreativaca spremnih za avanturu. Problem je bio teren na kome trenirati. Gibraltar je imao samo jedan stadion, pa je Embleton zakazivao treninge na plažama Španije do kojih se stizalo nekoliko minuta vožnje automobilom od paba.

U skromnoj konkurenciji Brunove svrake su odmah postale član druge lige igrajući sa sebi ravnim rekreativcima.

Sudbina društva iz paba se promenila 2016. kad je Gibraltar primljen u UEFA. Vidici su se odjednom promenili. Sa stene u Mediteranu moglo se i u evro-kupove. 

Fudbal Gibraltara je brzo počeo da se menja, a s njim i klub iz paba. Rekreativci su ustupili mesto poluprofesionalcima iz Španije i Engleske, pa su i rezultati postajali malo po malo bolji i Svrake su se približile vrhu druge lige.

U proleće 2019, tada već ozbiljan 24-godišljak Peri je shvatio da ne može dalje sam da vodi klub i ličnu agenciju za nekretnine kojom je finansirao rad Svraka. Ispostavilo se da je spas stigao upravo od klijenta iz agencije. Haig Ounđijan je bio tri puta šampion Velike Britanije u umetničkom klizanju i osvajač bronzane medalje na Prvenstvu Evrope 1971, ali Periju to ništa nije značilo. Za Ounđijana je znao kao predsednika Votforda iz vremena kad je vlasnik kluba bio čuveni pevač Elton Džon. Klizač je prihvatio izazov u trenutku kad su Svrake osvojile drugu ligu i postale član elitnog ranga.

Posao između dvojice predsednika je jasno podeljen. Ounđijan je preuzeo finansije, a Periju je ostao fudbalski deo, izbor igrača i trenera. Da su odličan par pokazuju rezultati. Svrake su 2021. osvojile Liga kup Gibraltara, a prošle godine predvođene trenerom Nejtanom Runijem koji nije u rodbinskoj vezi sa slavnim prezimenjakom Vejnom, uz plasman na treće mesto u prvenstvu osvojile i Kup, što ih je i dovelo u kvalifikacije za Ligu konferencije.

Peri, sada već iskusan u vođenju kluba, administrativni sektor je proširio funkciojom direktora razvoja fudbala na kome je zaposlio Alfonsa Kortiha, nekadašnjeg fudbalera Sevilje i Rajo Valjekana, klub je dobio i juniorske selekcije, a ima dovoljno novca da iznajmljuje stadion Viktorija, u vlasništvu Fudbalskog saveza Gibraltara.

Za samo jedanaest godina Brunove svrake su prešle put od ekipe rekreativaca do učesnika evropskih kupova. Samo jedno nije promeljeno. Posle svake utakmice tim se okuplja u pabu Perijevih babe i dede. Tako je bilo i posle eliminacije Deri sitija, a biće i posle meča sa Kopenhagenom, bez obzira na ishod.