Motivacija za medalju

Pobede i poraze u svetu sporta uvek čine „dve strane medalje“, primarno značenje se može izvesti kroz rezultat, opšti utisak na terenu i slično, dok se sekundarno spoznaje kroz dublju analizu učesnika, njihovog mentalno-emocinalnog stanja, fokusa i motivisanosti. Upravo pomenuti faktori „lebde“ nad pobedom Srbije protiv Portorika- 107:66 (24:12, 28:23, 27:16, 28:15), rezultat je pokazao da su Orlovi za klasu bolji tim od Karibljana i tu se priča zaustavlja, viđeno – usvojeno. Sa druge strane, način na koji su izabranici Svetislava Pešića izvojevali pobedu ukazuje na sijaset činjenica, veoma bitnih za nastavak takmičenja.

Predanost i težnja ka trijumfu, kao i anuliranju teškog poraza od SAD (26 razlike) , oduševile su ljubitelje igre pod obručima. Prvi sudijski zvižduk označio je početak „lišavanja slobode Pirata sa Kariba“, a kandža orla nije popustila do poslednjeg. Ritam nametnut od starta, potpomognut razlikom u kvalitetu, nije ostavio izbora protivniku, a razlika od 41. poena govori samo jednu činjenicu – fokus je bio maksimalan. Retke su prilike da ekipa odigra celokupnu utakmicu na visokom nivou, 40 minuta je dugačak period, a usponi i padovi su normalna pojava. Ipak, u dvorani „Pjer Moroa“ to nije bio slučaj, koji god igrač da je kročio na parket ostavio je lični pečat, pa čak i momci sa minimalnom minutažom – Davidovac i Plavšić.

- Za mene je već uspeh što sam ovde, što se spremam sa ovim momcima. Svaki minut koji dobijem gledam da iskoristim maksimalno, jako lep osećaj – rekao je Plavšić.

Izjava novog centra Crvene zvezde vrvi od pozitivnih stvari, sujeta gotovo da ne postoji, sekund proveden na terenu je zlata vredan. Poštovanje među igračima je maksimalno, što nas dovodi do glavnog „začina“ iz „kuhinje“ Svetislava Pešića – hemija. Doduše, naglasio je selektor više puta i bitnost fizičkog stanja, a sa povratkom Davidovca Orlovi su kompletni. Prikupljanjem neophodnih elemenata stvoreni su uslovi za sprovođenje plana u delo, koji je bio maestralan protiv Portorika.  

Početkom utakmice sa Aleksom Avramovićem i Vanjom Marinkovićem na spoljnim pozicijama oduzeto je glavno oružje Karibljana - ritam susreta i šut za tri poena. Poznati su, bivši i sadašnji igrač Partizana, kao veoma agresivni defanzivci i odlični kradljivci lopte. Pomenuti atributi bili su neophodni protiv selekcije Nelsona Kolona, bekovi Hoze Alvarado i Tremont Voters udarne su igre centralnoameričkog sastava i na susretu drugog kola postigli su samo sedam poena kombinovano. Neutralisanjem dvojca stvoreno je pogodno tlo za mirnu utakmicu i napadačku efikasnost, jer kako kaže selektor Pešić – obrana je ključ svega.

Na ofanzivnom delu parketa „vedri i oblači“ najbolji pojedinac na svetu Nikola Jokić, sposobnost uspešnog dodavanja odmah pri hvatanju promašenog šuta veliki je kvalitet Somborca. Doprinosi brzini igre, lakim poenima, ali i umaranju protivnika. „Linija komande“ obično se izvršava tradicionalnim redom – centar hvata loptu, uručuje je plejmejkeru/beku, koji potom dalje gradi akciju. U slučaju asa Denver Nagetsa sekundarni pomagač ne postoji, pas se odmah prosleđuje, a laki poeni poboljšavaju samopouzdanje kolektiva.

Samo prisustvo Jokića na parketu pomera fokus protivničkih trenera čime se otvara prostor za ostale članove petorke. Šansu, do sada, najbolje koristi Filip Petrušev, šest prvih poena na meču asistirana su od Nikole. Utakmicu je okončao sa 15 koševa i samo jednim promašajem, što pokazuje donekle kvalitet dodavanja Jokića.

- Nikola je najbolji igrač na svetu. Sve vidi i odvlači pažnju protivnika. Sve je mnogo lakše kada je on sa vama u ekipi. Uz sve to je i takmičar, voli da pobeđuje – rekao je Petrušev.

Centri će nadmoć morati da prikažu i na susretu sa Južnim Sudanom 3. avgusta, atletski dominantna ekipa pokazala je protiv SAD, u pojedinim trenucima, da nisu na Igrama samo da bi popunili mesto. Kvalitetniji su od Portorika, motivisaniji, ali sa pristupom iz meča drugog kola, Orlovi ne bi trebalo da imaju problema.