Zorana: Ako smo bar jedno dete motivisali da se bavi sportom, onda ova medalja ima pravu vrednost (VIDEO)

Olimpijska šampionka u streljaštvu Zorana Arunović doputovala je u Beograd i poručila da je zajedno sa Damirom Mikecom stigla do zlata u miksu jer su tim koji se oslanjao jedno na drugo.

Mikec je ostao u Parizu da još "malo" pruži podršku srpskim sportistima.

- Nismo popustili kada smo gubili 10:2 u finalu. Ono što opisuje Damira i mene je klasa i konstantna potreba da budemo bolji. Znali smo da smo se oslonili jedno na drugo. Onda kada on nije bio dobar, ja sam preuzimala ulogu i obrnuto. Ja sam nas dovela u egal, a on je zadao konačan udarac. E, tako treba da izgleda olimpijsko finale, poslednji hitac je odlučio. Pamtiću ovu medalju do kraja života - emotivno je ispričala Arunović na konferenciji za medije.

Na aerodromu je dočekala porodica, majku je zagrlila i rekla:

- Ćerka ti je osvojila sve.

- U avionu sam bila sama, posle dugo vremena i bio je emotivan let od Pariza do Beograda. Salvetom sam brisala suze.

Zatim se posebno zahvalila treneru i sestri Jeleni, kao i psihologu Đorđu Ćurčiću.

- Iza svakog sportista stoji neko, iza mene Jelena, svaka medalja je njena. Iza Damira njegov trener i brat Goran. Ako može aplauz za Jelenu i Gorana, ljude pored mene. Sportisti dobijaju mnogo aplauza, oni ne. Kada god imam priliku gledam da oni uvek dobiju neke zasluge pored mene. Kad god se baci fokus na sportistu, uvek treba imati u vidu da iza njega stoje ljudi kao što je Jelena pored mene i Goran za Damira. Ako mislite da je bilo lako, nije. Bilo je mentalno zahtevno. Toliko dugo jurim medalju, bilo je teško ne prepustiti se tome.

Opisala je početak tog zlatnog jutra...

- Bila je to jedna topla noć bez klime, ali više jedna emocija koju je bilo neophodno neutralisati kako bi mogli da nastupimo. Spavala sam od pola jedan do četiri ujutru, više nisam mogla. Uključila sam telefon, poslala sam poruku sestri i zajedno smo šetale po selu u pet ujutru u pidžamama. Gledali smo da se spremimo da u 9:30 budemo budni, razbuđeni, na maksimumu. Uspeli smo.

Trijumf...

- Pobeda nikako nije bila rutinska. Bila je to jako neizvesna borba. Mi smo se u svakom trenutku oslanjali jedno na drugo, nismo se prepuštali. Ono što generiše mene i njega je - klasa. I konstantna potreba da budemo bolji i pobedimo. Kada ja nisam bila dovoljno dobra, on je preuzimao lidersku ulogu i obrnuto. Našla sam način da nas dovedem u egal, on je našao način za poslednji hitac i mogu da kažem da su Zorana Arunović i Damir Mikec olimpijski šampioni.

Tajm aut u finalu, šta je sestra rekla...

- Nisam primetila da smo mi izgubili neke poene, toliko sam bila fokusirana na ono što ja radim, da nisam videla da su oni dobili te krugove za 0,1. Ne sećam se ničega šta mi je rekla na tajm autu, samo sam po internetu videla neke mimove. Samo sam rekla da ne mogu da smirim taj pištolj.

Pritisak?

- Da li je koketiralo sa srčanim udarom? Da li sam ja koketirala? Daleko, ali da je potrajalo bilo bi bliže. Da li bih promenila nešto, jedino da bude lagodnije, ali nema veće draži do da se pobedi sa 16:14. Ovo je sjajan prikaz našeg sporta, kako treba da izgleda finale. Mi smo gubili, mogli smo da se predamo i nismo, pa smo stigli, pa opet gubili, pa imali meč poen i opet se nismo predali. Osim ove medalje treba da se dobije medalja za otpornost. Da li bih nešto promenila? Neku drugu medalju možda ne bih mnogo pamtila.

U pojedinačnoj konkurenciji se niste našli na pobedničkom postolju.

Koliko je to otežavajući faktor pred miks i to saznanje da ste jednu priliku propustili?

- Ovaj olimpijski turnir je bio prilično zahtevan. To je bilo prvo razočarenje zbog neulaska u finale. Damir je prvi ušao u finale, znam da je bilo razočaranje što nije uzeo medalju. Koliko želite da se predate emocijama, znate da ne smete da se predate. Onda radite, radite, gubite, vraćate se, pa pobedite, na kraju se tome prepustite tome kada sve krene, okrenula sam se Damiru i rekla sve, mislim kad smo pali tu da je tu sve stalo što smo čuvali u dugom periodu. Ja ne znam da li je on mene čuo uopšte.

I šta sada posle zlata?

- Ja sam sada sve osvojila! Prvakinja sveta, Evrope, olimpijska šampionka, svetska rekorderka. Mogu da kažem da je to to. Ne da ću se penzionisati, ali ja sam sada mirna.

Njena sestra i trener Jelena takođe nije krila emocije.

- Cela godina je podređena Igrama, idete na takmičenje, znate da vam to nedostaje. Radili smo kao da će da se desi, uvek su veće šanse da ne uspete, nego da uspete. Nivo performansi je bio obećavajući, a zauzimala je prvo mesto na rang listi pre odlaska. Svaki trener zna kada počne sumnja, preispitivanja, uvek smo bili zajedno, stisli se kao tim, zajedno radili i uspeli da u miks timovima osvojimo dugo očekivanu, zlatnu medalju - istakla je Jelena Arunović.

Zorana je na kraju naglasila:

- Ako smo bar jedno dete motivisali da se bavi sportom, ne mora streljaštvom, onda mogu da kažem da ova medalja ima pravu vrednost

I Jelena je nešto podvukla:

- Sreću ne priznajem, ali je sada Fortuna bila na našoj strani.