Svetska prvakinja u skoku udalj, Ivana Španović, krenula je juče s trenerom Goranom Obradovićem na svoje pete olimpijske igre. Svako od ovih takmičenja ima svoju priču i svaka je drugačija. Od debija u Pekingu 2008. kad je bila juniorka, preko bronzane medalje u Riju, jedine u srpskoj ženskoj atletici do danas. Ovo najnovije ima poseban, čitaocima „Žurnala“ dobro poznat uvod. Toliko je poseban da smo i na razgovor s najboljom srpskom sportistkinjom čekali danima.
– Evo, završili smo u subotu poslednji trening pred put u Pariz i sad mogu da se javim, jer je malo specifičnija situacija – prokomentarisala je juče pre podne uz osmeh Ivana Španović.
Samo vi znate u kakvom psiho-fizičkom stanju dočekujete ovo takmičenje posle svega?
– Neke stvari su poznate. Imam 34 godine i biću najstarija daljašica u Parizu. Ovo su mi poslednje Olimpijske igre. Sama ta činjenica ima posebnu notu s kojom se emotivno prvi put suočavam. Izuzetno sam raspoložena i srećna, koliko mogu da budem zbog toga.
Znači li to da su uspešno prebrođeni prelomni trenuci pred kojima ste se našli u poslednje vreme?
– Na kraju smo timski uspeli da se dogovorimo i napravimo ozbiljan iskorak u pripremi za ovo takmičenje. Niko me nije naterao na ovakav korak, ali sam ja njih naterala. Neke stvari moramo da ostavimo po strani koliko god nam je to teško bilo da ne budemo previše pristrasni i da ostavimo emocije da budu samo emocije i da se maksimalno fokusiramo na rad s onim čime raspolažemo.
Kako se osećate?
– Ja se trenutno osećam dobro. Uspeli smo terapijama i injekcijama da bol držimo pod kontrolom kako bih mogla da se poslednjih nekoliko nedelja fokusiram na trening i tehničke stvari koje su bitne. Sve dok nije osvojena zlatna medalja s Olimpijskih igara boriću se dokle god sam u prilici da to ostvarim. To je apsolutno nešto o čemu maštam celog svoj života i to će mi do kraja ostati želja. Jedino s čime ne bih mogla da se pomirim jeste da sam odustala i da strah od potpune rupture mišića i tetive budu razlog da odustanem od toga.
Mislili smo pre svega na fizički aspekt, jer je poznata vaša vrhunska borbenost i nepokolebljiva želja za uspehom?
– Fizički se osećam dobro. Oslanjam se na iskustvo dugo više od 20 godina. To je nešto što ću maksimalno iskoristiti i čime ću se koristiti tokom Igara.
Neki momenti okrenuli su se protiv vas?
– Ja sam neko ko, kada je sve protiv mene, kad se čini da nemam nikakve šanse, nekako uvek namestim tako da upravo te prilike rade za mene.
Šta prognozirate?
– Ne bih ništa da najavljujem, jer je cela ova godina veoma specifična.
A bez prognoze kako gledate na predstojeće takmičenje?
– Imam 1.000 razloga da od sadašnjeg odlaska pa do kraja života budem ponosna na sebe i srećna zbog toga. Takmičiću se s osmehom i svom energijom koju dobijam od svih ljudi. Timski smo uspeli svašta da nemoguće pretvorimo u moguće. Čvrsto držim do toga da verujem svojim instinktima, da verujem u sve ono što znam i imam u sebi i da to iskoristim. Ovo je, na kraju krajeva, samo još jedno takmičenje od mnogih gde se ja sama sa sobom borim.
Opet je, dakle, sve do vas, za konkurenciju da ne pitamo?
– Dok mi je telo zdravo i dok osećam da sam dala svoj maksimum i da sam to ostvarila na onaj način na koji sam zamislila, biću prezadovoljna. Radujem se jako i to je to. Bože zdravlja da ovu svoju atletsku priču završim u Parizu 8. avgusta na najbolji mogući način.
Kvalifikacije su sutra u 11.15 časova, a finale 8. avgusta od 20.00.
DOĐE MI DA ISKOČIM IZ KOŽE
Kažete da su vam ovo poslednje Olimpijske igre?
– Samo ta činjenica da idem poslednji put na Olimpijske igre i da ću se poslednji put takmičiti pod olimpijskim nebom... dođe mi da sad iskočim iz kože, a kamoli tamo na takmičenju .
OBRADOVIĆ: CILj JE NA OLIMPU
Trener Goran Obradović konstatuje:
– Ambicije nikad nismo skrivali, pa nećemo ni sad. Krenuli smo na ovaj put i svima je jasno da je cilj vrh pobedničkog postolja. Pitamo se i mi, ali i naši protivnici, pa ćemo videti kako to izgleda na licu mesta posle kvalifikacija.
Koga izdvajate od konkurentkinja?
– Prvakinju Evrope i braniteljku olimpijskog zlata, Nemicu Malajku Mihambo, koja je pobedila na Prvenstvu Evrope u Rimu sa 7,22 metra. Druga je Amerikanka Tara Dejvis Vudhol, svetska prvakinja u dvorani, koja je nadmašila u 2024. već 7.18 metara. Njih dve i Ivana boriće se za najviši plasman.
KRENULI PRINCIPOM – SVE ILI NIŠTA
Od 17. septembra, kad je u Judžinu (država Oregon), peti put pobedila u apsolutnom plasmanu Dijamantske lige, napravila je Ivana dugačku pauzu na takmičenjima. Propustila je da brani titule, najpre na Svetskom prvenstvu u dvorani u Glazgovu (Škotska) od 1. do 3. marta, pa zatim i na Šampionatu Evrope na otvorenim borilištima u Rimu (Italija) od 7. do 12. juna.
– U principu Čeletu (nadimak trenera Gorana Obradovića prim. aut.) i meni nisu bili prioriteti ni zima ni leto. Sve su to trebala da nam budu pripremna takmičenja za Olimpijske igre u Parizu – rekla je u ekskluzivnom intervjuu za „Žurnal“ 31. maja najbolja srpska sportistkinja, najavljujući da neće učestvovati u Večnom gradu.
Objasnila je konkretno zašto je propustila spomenute događaje:
– Cele prošle godine mučila sam muku s bolovima i tetivom, s obzirom da sam skakala povređena.
Uspela je i tako da dođe do svetskog zlata u Budimpešti (Mađarska) najboljim rezultatom sezone na planeti od 7,14 metara. Potom je u Judžinu ostvarila spomenuti podvig. I od tada se nije takmičila.
Pojavila se najpre na mitingu Dijamantske lige u Parizu i skočila skromnih 6,17 m. Potom je 14. jula u Linjanu (Italija) posle prve serije na 6,29 m u prvoj seriji prekinula takmičenje, jer je osetila bol u Ahilovoj tetivi. „Žurnalova“ vest gromko je odjeknula na više od 100 sajtova u Srbiji i inostranstvu.
– To je desna noga, nije odrazna. To je od naguravanja u pretposlednjem koraku, on je nešto duži, zbog čega se ovakva povreda češće dešava na toj nozi – objasnio je trener Goran Obradović.
Od 16. do 31. jula bili su na pripremama u Rijetiju.
– Tamo je ceo naš medicinski tim. Treniraćemo uz njihovu kontrolu – dodao je najtrofejniji srpski atletski trener.
U početku je bilo jakih strepnji kako će bolno mesto izdržati napore (Ahilova tetiva je najmanje prokrvljen deo tela i pravi velike probleme kad je povređena). Odlučili su se za princip – sve ili ništa. Probali i uspeli da rade maksimalnim intenzitetom kao da se ništa nije dogodilo. Tetiva i zadnja loža su izdržale napore.
Poslednjih nekoliko treninga odradili su kod kuće i juče krenuli u Pariz.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
