Grad svetlosti – grad (ne)uspeha i oproštaja

Odbojkašice Srbije jesu zacrtale taj „zlatni put” bile su na istom, ali pohod na tron prekinut je onog trenutka kada je izašla selekcija Italije, stala na crtu svetskim prvakinjama u četvrtfinalnom duelu. I, koliko zvučalo grubo – poslala ih kući. San o zlatu je naglo prekinut, suze, smrknuta lica i neverica postali su java u noći između utorka i srede kada su srpske gracije odigrale poslednji meč na olimpijskom turniru u Parizu!

Sada, da li se voditi „da su posle bitke svi generali”, upirati prstom u.. Koga?! I što je najtužnije u celoj ovoj priči – rezultat 3:0 za Azurine, ne boli toliko kao brojka, koliko kao način na koje rivalke nisu odigrale meč. Jedna bleda partija, ali ni Srbija, osim tog prvog seta, nije imala šta da ponudi. I to jeste činjenica.

Bolelo je i boli još uvek, i to ekipu koja od 2005. godine i Šefilda, potom svetske bronze, prve u istoriji na SP u Japanu 2006. godine, sa malim pauzama, držala je i drži primat u svetskoj odbojci. A kontinuitet, pa trajao je od 2014. godine kada su se tokom godine, ta ista kapiten Maja Ognjenović i saigračice, vraćale u Srbiju, poklanjale se naciji makar sa jednom medaljom. Barem sa jednim odličjem. A bilo ih je i više u tih 365 dana.

Ko je kriv, „da li riba smrdi od glave” i od koga tražiti odgovor, pitanja su koja i dalje lebde u vazduhu. Dok se i pojedini domaći mediji ali i inostrani već utrkuju da pronađu ovoj sjajnoj generaciji devojaka novog selektora. I možda jesu oni na pravom putu, delegacija OSS jeste u Parizu, možda je i obavljen razgovor sa novim, budućim prvim stručnjakom trofejne ženske reprezentacije. Ali, mi to još uvek ne znamo, ili nismo obavešteni. Kao jedan od čuvenih političara?!

Suma sumarum, da li je i gde pogrešio selektor Đovani Gvideti, koji je već po onom čuvenom trenerskom a posle neuspeha, preuzeo krivicu na sebe, pozdravio se sa ekipom i otišao uz izjavu:

- Moj ugovor je istekao, verujem da je ovo bio moj poslednji meč.

I tu je tog 6. avgusta stavljena tačka od strane selektora, koji je u najmanju ruku pravio jako čudne poteze još od početka maja kada je starovao prvi ciklus priprema. Mlađe su tada dobile šansu, krenulo se u Ligu nacija, uz dogovor da se tzv. olimpijski tim okupi 20. maja i da se počnu pripreme za „operaciju Pariz” i zlato o kome se pričalo na sav glas. Sa toliko vere od strane igračica, a isto je ponavljao i Gvideti. Nekako se čini da je bilo obavijeno „velom tajni” od izjava i obraćanja javnosti pre polaska u Pariz, prilično šturih. Potom i spiskova koje je Gvideti menjao kako se koji mesec promeni. Imao je u jednom momentu čak 38 igračica na raspolaganju. OK. Treba mlađe da iskuse VNL, starije će u Beogradu raditi i za pohod na to zlato.

Potom je doslovno bio poslednji selektor koji je predao spisak igračica za Olimpijske igre u Parizu, ali ni tu nije bio kraj nelogičnostima. Spisak italijanskog stručnjaka bio je „preliminaran” uz mogućnost izmene četiri igračice. U redu je bilo i to – prihvaćeno je. Na istom je bilo 12 plus jedna igračica, rezervistkinja u tom trenutku Ana Bjelica. Libero je bila Aleksandra Jegdić, a Mine Popović nije bilo na spisku kao ni iskusnog libera koja je jedna od ikona reprezentacije Silvije Popović.

Ne lezi vraže. Već tada su kolale priče u odbojkaškim kuloarima, da Ana Bjelica ne želi da bude taj „rezervni igrač”. Razumljivo, u tim godinama i stažom u plavom timu. Kao i da će Aleksandru Jegdić upravo zameniti Silvija Popović, a da će ta 13. biti Mina Popović.

Suma sumarum, spisak je tu, baš ovakav kakav smo svi maltene unapred znali. I na to je selektor imao pravo.

Ali, kada se došlo u Pariz, slika je postala mnogo jasnija, ali rezultati su ostali u senci. Jer osim startnog trijumfa nad Francuskom, usledili su porazi od Amerike i Kine… I dalje, onaj koji je došao kao šlag na tortu u najvažnijoj utakmici – od, u tom duelu, blede Italije.

Svi su se oslanjali na Tijanu Bošković, s razlogom, ali nije Tića robot a ni „perpetuum mobile”, na iskustvo i lucidnost Maje Ognjenović, uradiće Maja sve kao i uvek. Jedne tinejdžerke Aleksandre Uzelac, koja uprkos godinama a samo joj je 20, uspela da izvuče nemoguće, pa i godinu dana mlađa Hena Kurtagić, koja je odigrala odlično, ali ju je baš pred poslednji meč u grupi zamenila Mina Popović?! Daleko od toga, Mina ima iskustvo igranja velikih utakmica, ali… Potom objašnjenje promene dijagonale, izvođenje Tijane u petom setu protiv Amerike (ušla je i Drča na poziciju dizača). Rotiranje svih pet primača, Lazović, Lozo, Milenković, Buša koja je bila starter uz Uzelac… U najmanju ruku, ni sam nije znao šta radi.

Uz prepoznatljivo „Vai Vai ” („idemo idemo”), ništa osim toga nije korenito rešeno, iako su plave igrale sa velikom željom da promene tok svake utakmice. Ipak, na olimpijskim igrama i sa takvim žargonski „babarogama”, to „idemo” – baš nije bilo dovoljno. Jer, krenule su i druge selekcije, iz evropskog kruga Italija i Turska, koje će igrati polufinale, u drugoj strani kostura Brazil i SAD. I ove selekcije su pokazale kako se, zajedno sa trenerima - „grize za zlato”.

Devojke treba pustiti, one su uvek i znale da se „skupe” čak i u trenucima kada  se Maja Ognjenović oprostila od dresa reprezentacije. Kako stvari stoje za njom će verovatno i Bojana Drča, Jovana Stevanović, Silvija Popović… Ali one su te koje odlučuju, i nikako im nije prijatno u ovim trenucima. A erupcija emocija usledila je upravo posle poslednjeg meča u Gradu svetlosti, iskrene, bez zadrške. Suze zbog rezultata, ili nekog dubljeg razloga. Nije ni bitno…One će nastaviti i dalje da se odazivaju pozivu reprezentacije KOJU NIKADA NISU ODBILE JER SU TAKO VASPITANE, JER IM JE TO USADIO SELEKTOR ZORAN TERZIĆ, koji je zajedno sa njima uspešno bitisao i vladao evropskom i svetskom scenom poslednjih 20 godina. A sve posle toga bilo je baš kao u Felinijem filmovima, uspešna ali kratka epizoda jednog zemljaka Danijelea Santarelija (istorijska bronza u VNL, odbrana zlata na SP 2022.) potom drugog Gvidetija, znatno skromnija rola (srebro na EP 2023.). Čekamo novo ruho i nove poteze za izazove u 2025. godini. Do tada iz Grada svetlosti – grada (ne)uspeha i oproštaja.