Kriptonit za Amere

Posleratna zbivanja, tokom prve polovine 20. veka, unela su svež dah u depresivno stanje zemljine lopte. Na zapadu se rodio novi talas demokratije, dok je na istoku vladala svojevrsna društvena odgovornost. Međutim, na području središnjeg dela Evrope se formirala nova-stara država, sposobna prilagođavanju između neodoljivog daha svežih novčanica i stroge socijalističke kandže – Jugoslavija. Nalik federaciji, davne 1949. prve zrake sunca ugledao je selektor reprezentacije Srbije, današnji heroj, Svetislav Pešić – stručnjak sa sijaset titula iz različitih era košarke, vrhunskih sposobnosti akomodacije. Iako je opšepoznato da potiče iz Pirota, strateg je rođen na severu zemlje, u Novom Sadu, odakle se preselio na krajnji jug, u mesto „gde je najbolje jagnje, dobro usoljeno da vilica utrne” prema odvažnim rečima stratega.

Velika zahvalnost Pirotu.

Pomenuta promena životne sredine, tada malom dečaku, donela je prepoznatljivost, u vidu neodoljivog akcenta i nemerljivo stečeno znanje od vrsnog pirotskog pedagoga, košarkaškog radnika i profesora Zvonka Minčića. Zaljubljenik u igru pod obručima direktan je „krivac” Pešićevog bavljenja prelepim sportom i razlog pohađanja srednje škole ekonomskog profila, a selektor ističe da naučene principe koristi i dan danas.

Velika zahvalnost Zvonku.

Uprkos poznatoj južnjačkoj izreci „vezali smo se ko kuče za sidžimku” značenja totalne inertnosti, trofejni stručnjak odlučio je da se otisne od kućnog praga i zaigra za Partizan. Iako je daleko poznatiji kao strateg, Pešić je uspeo sa Bosnom da osvoji Kup evropskih šampiona 1979, pandan današnje Evrolige.

Na zalasku karijere nije razmišljao o trenerskoj struci, već o studijama ekonomije. Međutim, shodno neverovatnom životnom režiranju, spletom okolnosti, postao je prvo direktor kluba, pa zatim i glavnokomandujući sarajevskog giganta. Sa nekadašnjim šampionom Starog kontinenta osvojio je prvenstvo Jugoslavije, čime je zavredio poziciju trenera mlađih selekcija nekadašnje velike zemlje. Velika zahvalnost Bosni.

Angažmanom u Košarkaškom savezu Pešićeva karijera dobija na uzletu nalik krstarećem projektilu. Dva puta zaredom je osvajio šampionat Evrope, prvo kadetski, pa zatim junirski, pre pečata karijere – Svetskog prvenstva za juniore u Bormiju 1987. Na putu do zlata, u italijanskom gradiću, Plavi su dva puta savladali SAD, a selektor je postao svojevrsni kriptonit za Amerince – epitet koji ga prati odvajkada. Međutim, logičan sled događaja – klupa seniora, nije realizovan, to jest ostvaren je, ali kao selektora Nemačke. Popeo se na vrh Starog kontinenta sa Pancerima 1993, usledila je ponuda berlinske Albe i Pešićev boravak van rodne zemlje sve do 2001.

Ipak, ljubav prema domovini je bila prevelika, ali i želja za potvrdom.

- Jedan od razloga što sam se vratio u jugoslovensku košarku jeste što su me proglasili nemačkim trenerom i tamo otprilike kao i da ne igramo košarku. Drugi razlog je strah da ću ostati u inostranstvu zauvek i da nikada neću trenirati u svojoj zemlji – rekao je selektor.

Sa današnje tačke gledišta odluka je bila više nego ispravna. Već u prvoj epizodi na klupi SR Jugoslavije osvojio je Evropsko prvenstvo 2001. u Turskoj i Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu 2002. pruživši navijačima pregršt razloga za slavlje, u tada ne baš zdravom okruženju.

Na putu do titule naneo je jedan od težih udaraca američkoj košarci savladavši ih u četvrtfinalu 81:78, na domaćem terenu.

Velika zahvalnost ljubavi prema domovini.

Bezmalo 20 godina kasnije i posle mnoštva ostvarenih uspeha, član Kuće slavnih je odlučio da se vrati na kormilo srpske košarke. Potez je bio osporavan od strane mnogih, povučeni radikalni potezi upali su u oko javnosti, pogotovo rastanak sa Milošem Teodosićem, ali rezultati su ućutkali dežurne kritičare. Pokazao je Pešić da sa 74 godine dužnost obavlja podjednakim žarom, kao i tokom rane mladosti. Stepen stručnosti nije potrebno komentarisati već sposobnost prilagođavanja na različite karaktere, vremena i tendencije u košarci.

Sa Orlovima je zauzeo drugo mesto na  Svetskom prvenstvu 2023. u Manili i treću poziciju na Igrama u Parizu 2024. Posebno je impresivna hemija izgrađena među igračima i, verujemo, želja za ponovnim okupljanjem. Uspeo je reprezentaciji da vrati stari sjaj posle slabijih rezultata od 2017, ali i da pokaže, još jednom, da su Amerikanci i te kako pobedivi. Stoga, velika zahvalnost neponovljivom selektoru Svetislavu Pešiću!