Novak samom sebi jedini protivnik

Najveći protivnik mi je čovek u ogledalu, jedan dečko iz Srbije, zove se Novak Đoković – tako je najbolji teniser svih vremena počeo konferenciju za medije prošle godine uoči starta Otvorenog prvenstva Srpske u Banjaluci, sredinom aprila.

Još tada je Nole bio svestan da može da osvojio sve što priželjkuje i da nadmaši bilo koje dostignuće ukoliko je, pre svega, zdrav, fizički spreman, ali i dovoljno motivisan.

Sada posle trijumfa na centralnim terenima Rolan Garosa više nema ničeg zaista važnog u tenisu, a da srpski as već nije osvojio. Vlasnik najvažnijih rekorda u belom sportu, od pre desetak dana vlasnik i zlatne medalje sa Olimpijskih igara, sada može samo da pokušava da nadmaši jedino sopstvene podvige u najvećem broju kategorija. Jedini pravi rival, bar kad je u pitanju istorijski dnevnik je on sam sebi.

Zato mnogi sada postavljaju pitanje da li će Đoković imati motiv da nastavi da maksimalno radi na treninzima, da žrtvuje sve ostalo, kad možda više nema šta da ga gura, kad ispred sebe nema više konkretne ciljeve.

Iako je zlatna medalja sa Igara kompletira Novakovo tenisko blago postoji jedan rekord koji će možda biti dovoljan podstrek za Đokovića do kraja profesionalne karijere. Nole sada ima 99 trofeja i je treći na večnoj listi, iza Rodžera Federera i Džimija Konorsa, koji su okačili reket o klin sa 103, odnosno 109.

Kad je prošle sezone osvojio sedmu titulu na završnom mastersu osam najboljih u Torinu i preskočio legendarnog Švajcarca po broju trofeja, Nole je istakao da će mu u nastavku karijere ukupan broj trofeja biti u fokusu.

Upravo zato Patrik Muratoglu, čuveni francuski stručnjak, smatra da ključ nastavka Đokovićeve karijere zavisi upravo od izvora motivacije:

- Novak može da igra još tri ili četiri godine na najvišem nivou. Međutim, ono što je sada bitno to je pitanje njegove motivacije. Mislim da je imao mnogo problema baš sa tim segmentom pre Olimpijskih igara. Svi su osećali da Rafa polako, ali sigurno privodi karijeru kraju. Čak je i Novak to osetio. Naravno, to je bio snažan udar na njegovu motivaciju. Posle toga se Rafa odlično vratio na šljaku, njegov nivo je bio dobar i to je dalo dodatni motiv Novaku – ističe vlasnik poznate teniske akademije.

Kad je reč o izvorima motiva Nole je uoči Vimbldona na konferenciji rekao da mu nije teško da pronađe razlog da nastavi da se profesionalno bavi sportom koji mu je doneo mnogo toga u životu.

Muratoglu je kao ime u teniskom svetu došao u prvi plan pre desetak godina, kad je predvodio Serenu Vilijems do najvećih uspeha u karijeri. Do nedavno učitelj Holgera Runea, kaže da su na Novakovu motivaciju u Gradu svetlosti mnogo uticali rezultati, ali i sam nalet mladih lavova. Drugim rečima, kao da je Nole bio svestan da mu je ovo poslednja šansa za zlato i to u 37 godini. Da nije slavio na „Filip Šatrijeu“, verovatno bi pokušao i dao sve od sebe i u Los Anđelesu četiri godine kasnije sa 41. godinu.

- Siner je počeo da igra perfektno, Alkaras isto tako. Mislim da je sve to pogodilo njegov ego, pa se vratio veoma jak i konačno osvojio trofej koji juri tokom čitave karijere.

Sam Muratoglu postavlja pitanje šta će se dogoditi u budućnosti i odgovara:

- Novak je u sjajnoj formi, igra neverovatan tenis. Spreman je za takmičenje još tri-četiri godine na najvišem nivou. Treba mu nadmetanje kao sa Rafom i Rodžerom da bude najveći. Jedinu i najveću konkurenciju za sada može da ima od strane Karlosa i Janika, koji mogu da ga pobeđuju i povrede njegov ego. Zato će želeti da pokaže da je i dalje veliki šampion.

Slično je pitanje postavio Nole novinarima u Parizu. Dok je imao medalju oko vrata i srpsku zastavu na leđima, našalio se i rekao:

- Šta hoćete više?

Posle slavlja na pariskoj šljaci, Novakova igra, motivacija i odnos prema tenisu biće pod lupom na poslednjem gren slemu na Ju-Es openu, koji je na programu od 26. avgusta do 8. septembra. Na Flašing medouzu Đoković brani trofej koji je osvojio prošlog leta pobedivši u finalu Rusa Danila Medvedeva.