Milojevića rokade vode do pobede

Posle viđenog u prvom okršaju šampiona Norveške i Srbije jedno je sigurno šanse za prolaz dalje imaju obe ekipe. Nije se tako činilo posle 70 minuta igre na severu Evrope jer je Bodo Glimt imao skoro, pa apsolutnu dominaciju.

Da kraha ne bude u malenom, ali baš simpatičnom gradiću, što bi se dogodilo da je golman Marko Ilić vadio loptu treći, pa četvrti put, a mogao je, pobrinuo se ispostavilo se pravovremenim izmenama trener Vladan Milojević.

Naravno činjenica je da je stručnjak iz Aranđelovca i najodgovorniji što su žuto-crni iz Boda delovali tako dominantno prevashodno kad je posed lopte u pitanju jer je odlučio da uđe u „rov” i čeka šansu iz kontranapada. I govor tela na konferenciji posle završetka utakmice Milojevića, potom i kolege Knustena, potvrđivali su da je šef stručnog štaba srpskog prvaka sa razlogom zadovoljniji, ali ne potpuno što je u više navrata isticao, jer je gol rezerviste Mimovića promenio stanje svesti svih.

Upada u oči da je Zvezda upravo od tog momenta krenula da sija kao Aurora borealis i prava je šteta što još jedna lopta nije završila u golu prilično besposlenog golmana Halkina.

Upravo su tih dvadesetak minuta sa nadoknadom vremena pokazatelj kako crveno-beli treba da izgledaju u revanšu. E, sad sa kojim igračkim kadrom će Milojević uspeti da se suprostavi i dalje je nedoumica.

Poslednji novajlijama Vanja Drkušić činio se kao preko potreban, ali ga je od terena odvojilo mesec dana bez trenažnog procesa. Sa druge strane upravo je momak koji je bio upitan u poslednjoj liniji Naser Điga igrao najbolji fudbal od dolaska u Zvezdu. Još jednom se potvrdilo da je Zvezdi što pre neophodan Omri Glazer, svaka čast Marku Iliću na htenju i želji, ali prva kapitulacija ide njemu najmanje podjednako na ruku kao i celoj defanzivnoj liniji, iako ih je šef stručnog štaba sve do jednog iz dna duše branio i prihvatio krivicu na sebe. Kod drugog mata Bodoa nije golman Ilić mogao ništa osim da samo paradom ulepša realizaciju.

Ispostavilo se da je izostanak Rodrigeza Pume ne nadoknadiv po desnom krilu. U prvom delu gotovo da se nije video povratnik u redove Crvene zvezde Luka Ilić. Zametio je to i Milojević, pa ga je u nastavku zamenio sa Milsonom koji je korektno obavio posao.

Najveće razočaranje okršaja u Bodou bilo je izdanje reprezentativca Slovenije Tim Maksi Elšnika. Mnogo se očekivalo od nekadašnje desetke Olimpije i jednog od najboljih na Prvenstvu Evrope u Nemačkoj u redovima zeleno-belih, hvalio ga je i sunarodnik Vanja Drkušić, ali nije pomoglo u većini susreta delovalo je kao da Slovenac nije ni doputovao na sever Norveške.

Kad smo kod pohvale pored Mimovića birane rečenice zaslužuje reprezentativac Južne Koreje In Bom Hvang. Sad već prelaze u rutinu utakmice koje Hvang u nizu sa lakoćom odigrava i onaj gore to vidi i skoro uvek nagradi. Ovaj put pravovremen centaršut iz slobodnog udarca na drugu stativu Južnokorejanca i uklizavanje golobradog Mimovića za konačnih 1:2.

Sve u svemu pred trenerom Milojevićem do srede i 90 minuta odluke očekuje jednačina sa skoro podjednako nepoznatih i poznatih činilaca. U prošlosti stručnjak iz Aranđelovca dva puta je uspevao da reši jednačinu uz kako voli da kaže božiju pomoć i navijače, i tako klub iz Ljutice Bogdana doveo gde pripada u Ligu šampiona.