Милојевића рокаде воде до победе

После виђеног у првом окршају шампиона Норвешке и Србије једно је сигурно шансе за пролаз даље имају обе екипе. Није се тако чинило после 70 минута игре на северу Европе јер је Бодо Глимт имао скоро, па апсолутну доминацију.

Да краха не буде у маленом, али баш симпатичном градићу, што би се догодило да је голман Марко Илић вадио лопту трећи, па четврти пут, а могао је, побринуо се испоставило се правовременим изменама тренер Владан Милојевић.

Наравно чињеница је да је стручњак из Аранђеловца и најодговорнији што су жуто-црни из Бода деловали тако доминантно превасходно кад је посед лопте у питању јер је одлучио да уђе у „ров” и чека шансу из контранапада. И говор тела на конференцији после завршетка утакмице Милојевића, потом и колеге Кнустена, потврђивали су да је шеф стручног штаба српског првака са разлогом задовољнији, али не потпуно што је у више наврата истицао, јер је гол резервисте Мимовића променио стање свести свих.

Упада у очи да је Звезда управо од тог момента кренула да сија као Аурора бореалис и права је штета што још једна лопта није завршила у голу прилично беспосленог голмана Халкина.

Управо су тих двадесетак минута са надокнадом времена показатељ како црвено-бели треба да изгледају у реваншу. Е, сад са којим играчким кадром ће Милојевић успети да се супростави и даље је недоумица.

Последњи новајлијама Вања Дркушић чинио се као преко потребан, али га је од терена одвојило месец дана без тренажног процеса. Са друге стране управо је момак који је био упитан у последњој линији Насер Ђига играо најбољи фудбал од доласка у Звезду. Још једном се потврдило да је Звезди што пре неопходан Омри Глазер, свака част Марку Илићу на хтењу и жељи, али прва капитулација иде њему најмање подједнако на руку као и целој дефанзивној линији, иако их је шеф стручног штаба све до једног из дна душе бранио и прихватио кривицу на себе. Код другог мата Бодоа није голман Илић могао ништа осим да само парадом улепша реализацију.

Испоставило се да је изостанак Родригеза Пуме не надокнадив по десном крилу. У првом делу готово да се није видео повратник у редове Црвене звезде Лука Илић. Заметио је то и Милојевић, па га је у наставку заменио са Милсоном који је коректно обавио посао.

Највеће разочарање окршаја у Бодоу било је издање репрезентативца Словеније Тим Макси Елшника. Много се очекивало од некадашње десетке Олимпије и једног од најбољих на Првенству Европе у Немачкој у редовима зелено-белих, хвалио га је и сународник Вања Дркушић, али није помогло у већини сусрета деловало је као да Словенац није ни допутовао на север Норвешке.

Кад смо код похвале поред Мимовића биране реченице заслужује репрезентативац Јужне Кореје Ин Бом Хванг. Сад већ прелазе у рутину утакмице које Хванг у низу са лакоћом одиграва и онај горе то види и скоро увек награди. Овај пут правовремен центаршут из слободног ударца на другу стативу Јужнокорејанца и уклизавање голобрадог Мимовића за коначних 1:2.

Све у свему пред тренером Милојевићем до среде и 90 минута одлуке очекује једначина са скоро подједнако непознатих и познатих чинилаца. У прошлости стручњак из Аранђеловца два пута је успевао да реши једначину уз како воли да каже божију помоћ и навијаче, и тако клуб из Љутице Богдана довео где припада у Лигу шампиона.