„Želim i hoću više“

Na juniorskom (do 20 godina) Svetskom prvenstvu u  Španiji, od četiri srpske takmičarke, Emilija Jakovljević ostvarila je najbolji rezultat. Bila je peta i poražena je u meču za bronzanu medalju od Poljakinje Karoline Domašuk. Pre borbe za odličje, u prvom repersažnom meču, plavokosa Kragujevčanka savladala je Ju Jiang iz Tajpena sa 3:1.

- Nisam zadovoljna petim mestom, i da sam bila druga, ne bih bila zadovoljna – iz prve, odlučnim glasom kaže plavokosa reprezentativka, koja se takmiči u kategoriji do 68 kg. – Dobro sam se borila, ušla maksimalno u borbu i dala sve od sebe. Možda je suđenje moglo da bude realnije, ali se na to ne obazirem. Trener Dalibor Perović, roditelji i brat, nemaju zamerki. Idemo dalje i okrenula sam se narednim obavezama.

Rođena je 2005. godine i u narednoj će da bude u juniorskoj konkurenciji. Kaže da je u španskoj Pontevedri napravila pomak.

- Na juniorskom prvenstvu Evrope bila sam sedma, sad sam napravila iskorak na planetarnom šampionatu, ali sam se nadala još boljem plasmanu. Idem postepeno, korak po korak i svako takmičenje, pogotovo ovih formata, predstavlja iskustvo više i mnogo znači. Želim i hoću više u odnosu na Svetsko u Španiji.

Nalazi se u grupi takmičarki koji čine budućnost ovog sporta. Pored nje su i Maša Perović, Milica Sekulović, Jana Petrović, Evelin Ujhelji, Jovana Radivojević, Oršolja Habi, Iringo Đeri, Ivana Gajić, Anđela Cvetković...

- U kadetskom i juniorskom uzrastu imamo puno potencijala, to svi kažu, i dobro radimo. Takmičimo se i u seniorskoj konkurenciji, a još godinu dana imamo pravo za juniorska takmičenja i tek od 2026. bićemo u konkurenciji mlađih seniorki (do 23 godine). I tamo ćemo da budemo najmlađe. Vreme radi za nas – dodaje Emilija.

Učestvovala je i na poslednjem seniorskom SP koje je održano u Beogradu i 20. septembra prošle godine, u repersažu je poražena od Jelene Šaligine iz Kazahstana.

- Sa iskustvim i mečevima sa starijima od sebe jačam i samopouzdanje raste. Za narednu godinu zacrtala sam da napadnem odličja i na kontinenatlnom i na planetarnom šampionatu  među juniorkama. Narednog meseca je juniorsko prvenstvo Balkana u Skoplju i očekujem da osvojim medalju.   

Kaže da je Ognjen, brat blizanac, „krivac“ što je odabrala rvanje od toliko drugih sportova. I on je u reprezentativnom stroju, često na pripremama sa seniorskom selekcijom, a priču nastavlja ovim rečima.

- Na strunjači sam četiri godine i uporna sam da istrajem i ostvarim ciljeve. Naporan je i mnogo težak sport, kad se posvetiš maksimalno onda je lakše. Brat i ja imamo podršku porodice, mama Sonja je predsednica RK Kragujevac, ali nemamo nikakve privilegije – nasmejala se mlada reprezentativka.

Pohvalila je RSS i naglasila da devojke imaju odlične uslove za rad i takmičenja.

- Sve nam je maksimalno obezbeđeno i smanjujemo razliku u odnosu na zemlje koje imaju daleku veću tradiciju. Ove godine bile smo na pripremama u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Belorusiji, Moldaviji, učestvovale na velikom broju turnira i svaki trenažni proces sa drugim selekcijama, puno nam znači za napredak i iskustvo.

Za sve su Olimpijske igre domet iz najlepše priče i Emilija i njene, gore pomenute reprezentativne drugarice, potencijalne su kandidatkinje za Los Anđeles 2028.

- To su naši snovi, pred nama niije samo jedan olimpijski ciklus. Treba da ostanemo uporne i vredne i nastavimo sa dobrim radom. Moj san je da, sa bratom, budem učesnica Igara, bez njega nigde – ponovo se osmehnula plavokosa Kragujevčanka.

Ne živi u srcu Šumadije, već na severu Srbije, u Kanjiži.

- Živim i treniram u Vojvođanskoj rvačkoj Akademiji. Uslovi su izvanredni i tu radim sa trenerom Akošem Fabianom, kad nastupam za klub, onda je pored mene Nenad Živojinović, u reprezentaciji Dalibor Perović. Student sam DIF-a u Beogradu i stižem da odgovorim na obaveze i imam veliku podršku od porodice i trenera – kaže Emilija Jakovljević, elokventna devojka koja predstavlja jednu od onih koje čine budućnost u našem ženskom rvanju.