„Желим и хоћу више“

На јуниорском (до 20 година) Светском првенству у  Шпанији, од четири српске такмичарке, Емилија Јаковљевић остварила је најбољи резултат. Била је пета и поражена је у мечу за бронзану медаљу од Пољакиње Каролине Домашук. Пре борбе за одличје, у првом реперсажном мечу, плавокоса Крагујевчанка савладала је Ју Јианг из Тајпена са 3:1.

- Нисам задовољна петим местом, и да сам била друга, не бих била задовољна – из прве, одлучним гласом каже плавокоса репрезентативка, која се такмичи у категорији до 68 кг. – Добро сам се борила, ушла максимално у борбу и дала све од себе. Можда је суђење могло да буде реалније, али се на то не обазирем. Тренер Далибор Перовић, родитељи и брат, немају замерки. Идемо даље и окренула сам се наредним обавезама.

Рођена је 2005. године и у наредној ће да буде у јуниорској конкуренцији. Каже да је у шпанској Понтеведри направила помак.

- На јуниорском првенству Европе била сам седма, сад сам направила искорак на планетарном шампионату, али сам се надала још бољем пласману. Идем постепено, корак по корак и свако такмичење, поготово ових формата, представља искуство више и много значи. Желим и хоћу више у односу на Светско у Шпанији.

Налази се у групи такмичарки који чине будућност овог спорта. Поред ње су и Маша Перовић, Милица Секуловић, Јана Петровић, Евелин Ујхељи, Јована Радивојевић, Оршоља Хаби, Иринго Ђери, Ивана Гајић, Анђела Цветковић...

- У кадетском и јуниорском узрасту имамо пуно потенцијала, то сви кажу, и добро радимо. Такмичимо се и у сениорској конкуренцији, а још годину дана имамо право за јуниорска такмичења и тек од 2026. бићемо у конкуренцији млађих сениорки (до 23 године). И тамо ћемо да будемо најмлађе. Време ради за нас – додаје Емилија.

Учествовала је и на последњем сениорском СП које је одржано у Београду и 20. септембра прошле године, у реперсажу је поражена од Јелене Шалигине из Казахстана.

- Са искуствим и мечевима са старијима од себе јачам и самопоуздање расте. За наредну годину зацртала сам да нападнем одличја и на континенатлном и на планетарном шампионату  међу јуниоркама. Наредног месеца је јуниорско првенство Балкана у Скопљу и очекујем да освојим медаљу.   

Каже да је Огњен, брат близанац, „кривац“ што је одабрала рвање од толико других спортова. И он је у репрезентативном строју, често на припремама са сениорском селекцијом, а причу наставља овим речима.

- На струњачи сам четири године и упорна сам да истрајем и остварим циљеве. Напоран је и много тежак спорт, кад се посветиш максимално онда је лакше. Брат и ја имамо подршку породице, мама Соња је председница РК Крагујевац, али немамо никакве привилегије – насмејала се млада репрезентативка.

Похвалила је РСС и нагласила да девојке имају одличне услове за рад и такмичења.

- Све нам је максимално обезбеђено и смањујемо разлику у односу на земље које имају далеку већу традицију. Ове године биле смо на припремама у Мађарској, Румунији, Хрватској, Белорусији, Молдавији, учествовале на великом броју турнира и сваки тренажни процес са другим селекцијама, пуно нам значи за напредак и искуство.

За све су Олимпијске игре домет из најлепше приче и Емилија и њене, горе поменуте репрезентативне другарице, потенцијалне су кандидаткиње за Лос Анђелес 2028.

- То су наши снови, пред нама ниије само један олимпијски циклус. Треба да останемо упорне и вредне и наставимо са добрим радом. Мој сан је да, са братом, будем учесница Игара, без њега нигде – поново се осмехнула плавокоса Крагујевчанка.

Не живи у срцу Шумадије, већ на северу Србије, у Кањижи.

- Живим и тренирам у Војвођанској рвачкој Академији. Услови су изванредни и ту радим са тренером Акошем Фабианом, кад наступам за клуб, онда је поред мене Ненад Живојиновић, у репрезентацији Далибор Перовић. Студент сам ДИФ-а у Београду и стижем да одговорим на обавезе и имам велику подршку од породице и тренера – каже Емилија Јаковљевић, елоквентна девојка која представља једну од оних које чине будућност у нашем женском рвању.