Na pitanje može li Srbija da pobedi nekoga, Zoran Tošić najbolji strelac reprezentacije pre odgovora je samo slegao remenima:
– Tužno je što nam se i postavljaju takva pitanja, ali to je realnost. Došli smo u situaciju da više nema nazad, taj korak bi nas odveo u propast. Svi znamo šta nam je činiti ništa. Jednostavno, izađeš na teren protiv Danske i daš koliko možeš, a da li će to biti dovoljno videćemo.
Već dugo ste u reprezentaciji osam godina, međutim ovu generaciju ne prati dobar glas. Fudbalska javnost vas vidi kao gubitnike, kako to komentarišete?
DESET SELEKTORA I JEDAN TRENER
Pokušao je da objasni Tošić šta još može negativno da utiče na reprezentativce:
– Za pet godina u CSKA radio sam samo sa jednim trenerom. U pola noći da me probude znam šta se od mene traži. U reprezentaciji za osam godina mislim da sam promenio deset selektora, a zahtevi i rad su uvek drugačiji. Na to se treba brzo adaptirati, a nekada nema vremena – jasan je prvotimac CSKA.
– Da se ne vraćamo daleko, ali svi znamo kakav nam je put bio pre tri godine. Imali smo turbulencije dok se nije iskristalisao tim i kada smo se konačno uigrali već je bilo kasno. Da smo malo ranije došli na taj nivo bili bismo u Brazilu. Onda smo išli od jednog do drugog, pa trećeg selektora, a mi smo ti koji moramo da se prilagodimo na sve i prenesemo to na teren. Možda ljudima u Srbiji izgleda da se lako mirimo sa porazima, ali nije tako, nama je najteže. U svlačionici svima su glave pognute, teško je.
Da li razgovarate međusobno, možda bi tako mogli da otkrijete problem?
– Sedimo, pričamo i ne možemo da dođemo do odgovora. Biće još stotinu utakmica, poraza i pobeda, nije smak sveta, ali ne znam šta je potrebno da uradimo i pokažemo da nam je krivo. Ko ne bi želeo da igra u Brazilu, Francuskoj? Mi sami sebi uskraćujemo veliko zadovoljstvo neigranjem na velikim takmičenjima, nije nam svejedno.
Utiče li aktuelna situacija oko FSS na igrače?
– Ima mnogo stvari koje utiču na nas. Mnogo vremena provodimo u priči šta bismo trebali da uradimo da bi se naša igra podigla na viši nivo. Nemamo odgovor. Možda sa strane izgleda da ne dajemo maksimum, ipak nije tako. Skoro smo razgovarali Kolarov i ja. Rekao mi je da se u klubu posle odigranih 180 minuta oseća dobro, a da mu ovde već u 70. minutu pada glava. Isto je i kod mene. To je neobjašnjivo. Možda je u pitanju to što ne treniramo zajedno kao u klubu svaki dan. Ovde za tri dana moraš da se uklopiš.
To su problemi koji muče sve reprezentacije niste jedini, ima li još nešto?
– Na jednoj utakmici je to, na drugoj nešto drugo Đenova, Albanija... Nije alibi, ali ima uticaja. Sa tri boda iz te utakmice bili bismo korak bliži Francuskoj. Bodove protiv Albanije nisam ukrao ja, već znamo šta se desilo. Igrači sigurno jesu prvi, drugi, treći krivci, ali ne i jedini.
Kako je igrati pod pritiskom?
– Navikli smo na pritisk i ne razmišljamo tome, jer igramo u velikim klubovima. U reprezentaciji je specifična situacija s obzirom da nema popravnog, dok u klubu ima još 30 utakmica. Moramo da budemo iznad toga i izvučemo maksimum u Danskoj – zaključio je Tošić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
