Adriana blizu trona

Proglašeni su finalisti za evropske Atletičare godine i Zvezde u usponu.

Već smo pisali da je Adriana Vilagoš nominovana za ovu drugu spomenutu nagradu. Sad iz Kuće kraljice sportova Starog kontinenta stiže informacija da je srpska rekorderka u bacanju koplja u najužem izboru, među tri najbolje. Kako se navodi, osvajanje srebrne seniorske medalje, drugi put u karijeri na Šampionatu Evrope, stavilo je ovu 20–godišnjakinju u samu završnicu trke.

Konkurentkinja joj je Jana Hoščak (Hrvatska), svetska juniorska prvakinja u Limi (Paru). Fib Gili je druga i poslednja prepreka. Britanka je u Belfastu zabeležila sjajan rezultat 1:57,86 na 800 metara, čime je srušila za bezmalo dve sekunde mlađe juniorski rekord kontinenta, koji je stajao od 1979. godine. Plasirala se na Olimpijske igre.

Nadamo se da nismo subjektivni kad kažemo da je Adriana najkvalitetniji takmičar i da joj ovoga puta neće izmaći priznanje, kao 2022. godine. Ukoliko su istog mišljenja glasači, Srbija će dve godine uzastopno imati Zvezdu u usponu među damama. Prošle sezone bila je to skakačica uvis Angelina Topić, dok je Adriana ponela titulu svetske Zvezde u usponu.

Finalistkinje za evropske sportistkinje godine: Femke Bol (Holandija), Keli Hodžkinson (Velika Britanija) i Jaroslava Mahučih (Ukrajina). Sve tri finalistkinje osvojile su zlatne medalje na otvorenom na Evropskom prvenstvu u atletici u Rimu i Olimpijskim igrama u `Parizu.

Femke je popravila svoj svetski rekord na 400 metara u dvorani na 49,17 i osvojila svetsko zlato u dvorani u Glazgovu, dok je Mahučih oborila legendarni svetski rekord Stefke Kostadinove u skoku u vis od 2,09 metara sa 2,10 metara. Hodžkinsonova se pomerila na šesto mesto na svetskoj listi svih vremena na 800 metara sa 1:54,61, što je najbrže vreme Evropljanke od kada je Jarmila Kratočvilova 1983. godine postavila svetski rekord od 1:53,28.

Kod muškaraca lista finalista je: Armand Duplantis (Švedska), Jakob Ingebrigcen (Norveška) i Miltijadis Tentoglu (Grčka). Bila je ovo još jedna sezona za pamćenje za njih, od kojih su svi osvojili zlatne medalje na Svetskom atletskom prvenstvu u dvorani, Evropskom atletskom prvenstvu i Olimpijskim igrama 2024. godine.

Duplantis je postavio svetske rekorde u skoku motkom: 6,24 m, 6,25 m i 6,26 m tokom sezone, dok je Ingebrigcen oborio naizgled nedodirljivi svetski rekord na 3.000 m sa 7:17,55 u Šleziji, čime je za tri sekunde pretekao legendarnog Danijela Komena.

U međuvremenu, Tentoglu je svoj broj titula u skokovima udalj popeo na 11, a niz uspeha je uključivao i treću evropsku titulu na otvorenom u Rimu s rekordom šampionata od 8,65 metara.

Muška Zvezda u usponu postaće neko od sledeća tri momka: Tomas Jarvinen (Češka), Josif Kesidis (Kipar) i Nils Laros (Holandija).

Jarvinen i Kesidis su bili dva najdominantnija pobednika na Svetskom atletskom prvenstvu za juniore u Limi u desetoboju i kladivu. Laros je briljirao na Olimpijskim igrama u Parizu, završio je šesti u finalu na 1.500 metara sa evropskim rekordom za ovaj uzrast od 3:29,54.

Pobednici će biti krunisani i uručeni trofeji na gala večeri dodele Zlatnih staza koja se održava u Skoplju (Republika Severna Makedonija), 26. oktobra i biće emitovana uživo na Jutjub kanalu Evropske atletike.