Адриана близу трона

Проглашени су финалисти за европске Атлетичаре године и Звезде у успону.

Већ смо писали да је Адриана Вилагош номинована за ову другу споменуту награду. Сад из Куће краљице спортова Старог континента стиже информација да је српска рекордерка у бацању копља у најужем избору, међу три најбоље. Како се наводи, освајање сребрне сениорске медаље, други пут у каријери на Шампионату Европе, ставило је ову 20–годишњакињу у саму завршницу трке.

Конкуренткиња јој је Јана Хошчак (Хрватска), светска јуниорска првакиња у Лими (Пару). Фиб Гили је друга и последња препрека. Британка је у Белфасту забележила сјајан резултат 1:57,86 на 800 метара, чиме је срушила за безмало две секунде млађе јуниорски рекорд континента, који је стајао од 1979. године. Пласирала се на Олимпијске игре.

Надамо се да нисмо субјективни кад кажемо да је Адриана најквалитетнији такмичар и да јој овога пута неће измаћи признање, као 2022. године. Уколико су истог мишљења гласачи, Србија ће две године узастопно имати Звезду у успону међу дамама. Прошле сезоне била је то скакачица увис Ангелина Топић, док је Адриана понела титулу светске Звезде у успону.

Финалисткиње за европске спортисткиње године: Фемке Бол (Холандија), Кели Хоџкинсон (Велика Британија) и Јарослава Махучих (Украјина). Све три финалисткиње освојиле су златне медаље на отвореном на Европском првенству у атлетици у Риму и Олимпијским играма у `Паризу.

Фемке је поправила свој светски рекорд на 400 метара у дворани на 49,17 и освојила светско злато у дворани у Глазгову, док је Махучих оборила легендарни светски рекорд Стефке Костадинове у скоку у вис од 2,09 метара са 2,10 метара. Хоџкинсонова се померила на шесто место на светској листи свих времена на 800 метара са 1:54,61, што је најбрже време Европљанке од када је Јармила Краточвилова 1983. године поставила светски рекорд од 1:53,28.

Код мушкараца листа финалиста је: Арманд Дуплантис (Шведска), Јакоб Ингебригцен (Норвешка) и Милтијадис Тентоглу (Грчка). Била је ово још једна сезона за памћење за њих, од којих су сви освојили златне медаље на Светском атлетском првенству у дворани, Европском атлетском првенству и Олимпијским играма 2024. године.

Дуплантис је поставио светске рекорде у скоку мотком: 6,24 м, 6,25 м и 6,26 м током сезоне, док је Ингебригцен оборио наизглед недодирљиви светски рекорд на 3.000 м са 7:17,55 у Шлезији, чиме је за три секунде претекао легендарног Данијела Комена.

У међувремену, Тентоглу је свој број титула у скоковима удаљ попео на 11, а низ успеха је укључивао и трећу европску титулу на отвореном у Риму с рекордом шампионата од 8,65 метара.

Мушка Звезда у успону постаће неко од следећа три момка: Томас Јарвинен (Чешка), Јосиф Кесидис (Кипар) и Нилс Ларос (Холандија).

Јарвинен и Кесидис су били два најдоминантнија победника на Светском атлетском првенству за јуниоре у Лими у десетобоју и кладиву. Ларос је бриљирао на Олимпијским играма у Паризу, завршио је шести у финалу на 1.500 метара са европским рекордом за овај узраст од 3:29,54.

Победници ће бити крунисани и уручени трофеји на гала вечери доделе Златних стаза која се одржава у Скопљу (Република Северна Македонија), 26. октобра и биће емитована уживо на Јутјуб каналу Европске атлетике.