Bronza za Izabelu i Sabinu!

U polufinalu Evropskog šampionata u Lincu, Sabina Šurjan i Izabela Lupulesku zaustavljene su na bronzi. Aktuelne evropske prvakinje Sofija Polkanova i Bernadet Šoč prošle su u finale, ali je srpskom paru ostala bronza, prva u ženskoj konkurenciji posle 21 godine.

Austrijsko, rumunska kombinacija se dobro namučila protiv Izabele i Sabine, koje su ih naterale da igraju svih pet setova. Ipak na kraju su bile bolje. Polkanova je ne samo dubl prvakinja, nego brani i medalju u singlu pred svojom publikom u Austriji.

- Kao stena su jake – prokomentarisala je Sabina posle meča.

U četvrtfinalu bile su bolje od francukse kombinacije u kojoj igraju Nina Guo Žang i Leana Ošar.

Poslednja evropska medalja u ženskom stonom tenisu osvojena je 2003. u italijanskom Kurmajoru, kad su u konkurenciji dublova Silvija i Anamarija Erdelji osvojile bronzu u dublu. Pre ovog odličja u Lincu, Aleksandar Karakašević je u mešovitom dublu sa Rutom Paskauskiene iz Litvanije bio treći u Alikanteu.

Koliko je ženska medalja davno osvojena lako je utvrditi.

- Počela sam da treniram 2004. godine a Šuki je očela 2006. - kroz smeh objašnjava Izabela.

Obično ćutljiva, Sabina preuzima govorničku ulogu.

- Osetila sam da možemo do medalje, jer igramo dugo zajedno dubl. Napravile smo malu pauzu, koju nije trebalo, ali tako je rečeno da je bolje da uradimo. Ko zna da možda nije bilo te pauze možda bi još ranije došle do ove medalje – objašnjava Šurjan.- Nismo imale mnogo vremena za pripreme, ali smo sve što smo imale posvetile dublu. Osetilo smo dobro lopticu. Nismo se ni uplašile žreba, iako smo dobile veoma dobre Francuskinje, a pre toga smo imale Nemice Sabinu Vinter i Van Juan, koje su u vrhu.

Lupulesku dalje priča:

- Nisam znala kako ću uspeti ovako da podignem formu, ali uvek govorim da je Šuki maestro u dublu. Ono što ona zna to je nenormalno. Ponosna sam. Šuki nije spavala celu noć od stresa, ali sad je sve na svom mestu.

Žreb nije bio naklonjen.

- Kad sam videla Ninu i Leanu u četvrtfinalu rekla sam ovo će biti teško, a Šuki je bila potpuno uverena da ih dobijamo. Za, Vinter i Juan Sabina je bila sumnjičava, ali ja sam bila ta koja je bila sigurna.

Izabela je ove godina probila barijeru i kvalifikovala se za Olimpijske igre, što joj je donelo potpuno novu perspektivu u stonom tenisu. U Linc je došla posle turnira u Kini gde je iščašila čašicu na kolenu, zaradila je virus koji je ”iscedio” i ostavio samo dva dana vremena za kakav takav trening. Ipak, krila koja je dobila plasmanom i učešćem na Igrama dala su joj novu vrstu samopouzdanja.

- Znala sam da će ova medalja doći. Još pre dve godine kad smo u Havirovu dobile ”prave” Kineskinje iz Kine, bilo je jasno da možemo. Nas dve smo odrasle zajedno. Bukvalno smo od mlađih kadetskih dana igrale dubl zajedno. Gradili smo ovo odličje od kadetske, a onda i juniorske medalje. Znamo dubinu duše jedna drugoj. Više smo zajedno nego što smo sa porodicama. Znamo tačno koja će gde i šta da igra i to mnogo znači. Znam šta će da odigra i onda znam gde ja treba da se namestim. Naša igra se uklapa i na žalost ljudi su nam govorili da nismo jedna za drugu i morale smo da slušamo. Napravile smo pauzu što je bila greška, ali smo bile mlade. Međutim imamo još mnogo godina pred nama i drago mi je da smo tu grešku ispravile – objašnjava Lupulesku.

Govoreći o pauzi Lupulesku nastavlja:

- Rekli su nam da je bolje da ne igramo zajedno i dobile smo nove partnere. Međutim u Olomocu na turniru 2023, naš trener, u stvari selektor muške reprezentacije Miloš Đukić nas je ”stavio” za sto i rekao nam da moramo da se vratimo našem dublu. Rekao je i da ne mpže da veruje da nas dve koje savršene dubl i miks igračice hoćemo da ga ubedimo da ne idemo zajedno. Rekao je da moramo da počeno da verujemo. Posle toga smo ušle u igru i u prvom setu prvog meča koji smo izgubile, izgrdio nas je i tad smo dobile taj meč, dobile Kineskinje posle toga i plasirale se u finale. I konačno smo poverovale .