Бронза за Изабелу и Сабину!

У полуфиналу Европског шампионата у Линцу, Сабина Шурјан и Изабела Лупулеску заустављене су на бронзи. Актуелне европске првакиње Софија Полканова и Бернадет Шоч прошле су у финале, али је српском пару остала бронза, прва у женској конкуренцији после 21 године.

Аустријско, румунска комбинација се добро намучила против Изабеле и Сабине, које су их натерале да играју свих пет сетова. Ипак на крају су биле боље. Полканова је не само дубл првакиња, него брани и медаљу у синглу пред својом публиком у Аустрији.

- Као стена су јаке – прокоментарисала је Сабина после меча.

У четвртфиналу биле су боље од француксе комбинације у којој играју Нина Гуо Жанг и Леана Ошар.

Последња европска медаља у женском стоном тенису освојена је 2003. у италијанском Курмајору, кад су у конкуренцији дублова Силвија и Анамарија Ердељи освојиле бронзу у дублу. Пре овог одличја у Линцу, Александар Каракашевић је у мешовитом дублу са Рутом Паскаускиене из Литваније био трећи у Аликантеу.

Колико је женска медаља давно освојена лако је утврдити.

- Почела сам да тренирам 2004. године а Шуки је очела 2006. - кроз смех објашњава Изабела.

Обично ћутљива, Сабина преузима говорничку улогу.

- Осетила сам да можемо до медаље, јер играмо дуго заједно дубл. Направиле смо малу паузу, коју није требало, али тако је речено да је боље да урадимо. Ко зна да можда није било те паузе можда би још раније дошле до ове медаље – објашњава Шурјан.- Нисмо имале много времена за припреме, али смо све што смо имале посветиле дублу. Осетило смо добро лоптицу. Нисмо се ни уплашиле жреба, иако смо добиле веома добре Францускиње, а пре тога смо имале Немице Сабину Винтер и Ван Јуан, које су у врху.

Лупулеску даље прича:

- Нисам знала како ћу успети овако да подигнем форму, али увек говорим да је Шуки маестро у дублу. Оно што она зна то је ненормално. Поносна сам. Шуки није спавала целу ноћ од стреса, али сад је све на свом месту.

Жреб није био наклоњен.

- Кад сам видела Нину и Леану у четвртфиналу рекла сам ово ће бити тешко, а Шуки је била потпуно уверена да их добијамо. За, Винтер и Јуан Сабина је била сумњичава, али ја сам била та која је била сигурна.

Изабела је ове година пробила баријеру и квалификовала се за Олимпијске игре, што јој је донело потпуно нову перспективу у стоном тенису. У Линц је дошла после турнира у Кини где је ишчашила чашицу на колену, зарадила је вирус који је ”исцедио” и оставио само два дана времена за какав такав тренинг. Ипак, крила која је добила пласманом и учешћем на Играма дала су јој нову врсту самопоуздања.

- Знала сам да ће ова медаља доћи. Још пре две године кад смо у Хавирову добиле ”праве” Кинескиње из Кине, било је јасно да можемо. Нас две смо одрасле заједно. Буквално смо од млађих кадетских дана играле дубл заједно. Градили смо ово одличје од кадетске, а онда и јуниорске медаље. Знамо дубину душе једна другој. Више смо заједно него што смо са породицама. Знамо тачно која ће где и шта да игра и то много значи. Знам шта ће да одигра и онда знам где ја треба да се наместим. Наша игра се уклапа и на жалост људи су нам говорили да нисмо једна за другу и морале смо да слушамо. Направиле смо паузу што је била грешка, али смо биле младе. Међутим имамо још много година пред нама и драго ми је да смо ту грешку исправиле – објашњава Лупулеску.

Говорећи о паузи Лупулеску наставља:

- Рекли су нам да је боље да не играмо заједно и добиле смо нове партнере. Међутим у Оломоцу на турниру 2023, наш тренер, у ствари селектор мушке репрезентације Милош Ђукић нас је ”ставио” за сто и рекао нам да морамо да се вратимо нашем дублу. Рекао је и да не мпже да верује да нас две које савршене дубл и микс играчице хоћемо да га убедимо да не идемо заједно. Рекао је да морамо да почено да верујемо. После тога смо ушле у игру и у првом сету првог меча који смо изгубиле, изгрдио нас је и тад смо добиле тај меч, добиле Кинескиње после тога и пласирале се у финале. И коначно смо поверовале .