U medija centru stadionu „Rajko Mitić” juče je održan komemorativni skup povodom smrti nekadašnjeg igrača i trenera mlađih selekcija Crvene zvezde Tomislava Milićevića. Od legendarnog čika Tome, skoro nepogrešivog lovca na talente i tvorca mnogih kasnije uspešnih igrača Crvene zvezde i reprezentativaca oprostio se veliki broj legendi i asova nekadašnjeg šampiona Evrope i sveta, trenera i sportskih radnika: Dragiša Binić, Slobodan Marović, Dušan Savić, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Stanislav Karasi, Nedeljko Milosavljević, Živan Ljukovčan, Miloš Šestić, Cvijetin Blagojević, Zdravko Borovnica, Jovan Kule Aćimović, Milan Jovin, Ratomir Dujković, Dušan Maravić, Zoran Filipović, Nikola Lazetić, Aleksandar Janković, Milovan Rajevac…. Sadašnje rukovodstvo crveno-belih predstavljali su predsednik Svetozar Mijailović, sportski direktor Mitar Mrkela, tehnički direktor Marko Marin i direktor omladinske škole Nikola Jelić.
Ceremonija počela je minutom ćutanja u čast preminulog Milićevića, posle čega se prisutnima obratio predsednik Crvene zvezde Svetozar Mijailović.
- Poštovani, odlazi još jedan iz galerije Zvezdinih velikana, jedan od najzaslužnijih za otkrivanje i razvoj plejade velikih igrača poniklih u našoj nadaleko čuvenoj omladinskoj školi. Napustio nas je Toma Milićević, igrač, trener, učitelj i gospodin koji je proveo pola veka u svojoj i našoj Crvenoj zvezdi. Ostavio je neizbrisiv trag, kome svedoče i opraštaju se od njega kolege, igrači, sportski radnici, ljudi sa kojima je Toma radio i sa kojima se družio. Radio je odgovorno i posvećeno, posedovao je ono istančano osećanje da otkrije i prepozna talentovanog dečaka i još važnije umeo je svojim radom da uredi sve one vrednosti koje fudbalska igra zahteva, da dete postane dobar igrač i da u budućnosti bude vaspitan i obrazovan čovek.
Mijailović je apostrofirao koliko je Toma brinuo o deci:
- Vodio je računa o školskim danima, njihovom ponašanju, preuzimajući odgovornost posebno za klince koji su dolazili iz drugih sredina i kojima je bila potrebna podrška u Beogradu. Dugo sam sarađivao sa Tomom i lično sam se uverio u sve vrednosti koje su ga krasile, a sažeto u dve reči - gospodin čovek. Dragi Tomo, ponosni smo što smo te imali u našim redovima, svojim delom obogatio si riznicu našeg kluba, na ponos tvojih najmilijih, tvoje porodice i prijatelja. Počivaj u miru, neka ti je večna slava – kazao je Mijailović.
Potom je o čika Tomi biranim rečenicama govorio Ratomir Dujković.
- Uvek je najteže oprostiti se od čoveka koji je neponovljiv, za koga znaš da se ponovo neće roditi, živeti, raditi i ceo svoj život posvetiti pre svega Crvenoj zvezdi i deci, koju je od malih nogu spremao za trnovit fudbalski put. Naročito je teško pronaći reči za ljudsku i fudbalsku veličinu, našeg Tomislava Tomu Milićevića. Fudbal je bio njegova strast, a Crvena zvezda životna inspiracija, emocija i klub kojem je bio posvećen tokom 84 godine svog života. Zadužio je Crvenu zvezdu na početku kao igrač, fudbalski znalac i čovek sa manirima, a zatim i kao trener, „lovac” na talente i čovek koji je poznavao svako dete u Srbiji koje je ikada zakotrljalo fudbalsku loptu i poželelo da se bavi najvažnijom sporednom stvari na svetu. Još u igračkim danima legendarni Miljan Miljanić je prepoznao njegov talenat za trenerski posao, te mu je često i prepuštao da vodi neke treninge, iako je tada bio fudbaler.
Popularni Duja podsetio da se Toma Milićević više od 30 godina bavio trenerskim poslom, pa je još za života postao simbol Omladinske škole Crvene zvezde:
- Otkrio je talente poput Duleta Savića, Milana Jankovića, Neđe Milosavljevića, Dejana Stankovića, Boška Jankovića, Marka Pantelića, Marka Grujića, Luke Jovića, Strahinje Erakovića, a ukoliko bismo želeli da nabrojimo sve igrače sa kojima je svakodnevno posvećeno radio bilo bi nam potrebno nekoliko sati. Dečake pune entuzijazma je vaspitavao, učio ih lepim manirima, kako da pre svega budu dobri ljudi, a tek onda i vrhunski fudbaleri. Često je govorio da igrač Zvezde mora da bude ličnost i da poseduje autentičnu fudbalsku pojavu, osim toga mora da bude skroman, korektan u ponašanju, disciplinovan na treningu, ali i u privatnom životu. Takav je bio i Toma Milićević, za mnoge igrače često strog, ali uvek pravičan i dosledan. Oblikovao je našu omladinu i brojne legende Crvene zvezde, te nas je time zauvek zadužio. Čast mi je što sam ga poznavao, neka mu je večna slava i hvala mu na svemu.
Tomislav Milićević sahranjen je juče na Centralnom groblju u Beogradu.
SAVIĆ: TOMO, VELIKO HVALA ZA SVE
Dušan Savić, imao je priliku da sarađuje sa pokojnim Tomislavom Milićevićem:
- Čika Toma će uvek biti sa nama i u našim srcima, kao i našem pamćenju. Došli smo da mu kažemo veliko hvala, za sve što je uradio za Crvenu zvezdu. Toma Milićević je simbol Omladinske škole Crvene zvezde. Bio je trener stvaralac. Danas imamo trenere takmičare u svetu, koji su poznati, priznati i cenjeni, zarađuju milione, kao što su Murinjo i Klop… Ali, ni Murinjo, ni Klop, kao ni ostali treneri, ne bi bili to što jesu da neko nije stvarao igrače za njih. Oni su dobijali dijamante, koje je neko drugi stvarao. Toma je bio trener, učitelj, pedagog. Bio je profesor fudbala.
Savić je podsetio kad je došao na probu u Crvenu zvezdu:
- Bio je 21. mart 1972. Radili smo na šljakastom terenu. Toma me primio i tad sam zapamtio dve rečenice. Rekao je profesoru Raškoviću, tada predsedniku omladinske komisije za obrazovanje u školi, koji nije imao ključ od ormana gde su stajale legitimacije igrača - „Ovaj mali ne sme da ode dok ne potpiše”. Naredio je Milisavu, ekonomu omladinske škole da nađe čekić i šrafciger, da razbije taj katanac, kako bi mogao da uzme legitimacije. Kad sam potpisao to sve što je on popunjavao i dobio karton, a nisam ni gledao šta potpisujem, rekao mi je tada najlepšu rečenicu - „Bato, od danas si fudbaler Crvene zvezde”. Kad sam završio karijeru i vratio se u Srbiju i Beograd svakog 21. marta sam mu se javljao, ma gde bio, kako bih ga podsetio.
Legendarni Dule apostrofirao je koliko je Toma bio cenjen širom nekadašnje SFRJ:
- Pre nekoliko godina sa kolegom iz sada već bivše države sam pričao o starim vremenima i pitao sam ga Ima li kod njih talentovane dece. Rekao mi je ima, verovatno i još više, a zatim me pitao kako je kod nas?. Rekao sam mu da ima dosta talenata i da ih nije teško pronaći. Odgovorio mi je „Lako je vama, vi imate Tomu”. Cenili su ga svuda gde je Toma išao da gleda utakmice i plašili su se da im ne ukrade neko talentovano dete. Toma je umeo da prepozna ne samo fudbalski talenat, ali je najvažnije bilo da prepozna decu koja nisu bila ni Džajić, ni Šekularac, ni Pižon, već oni koji su imali nešto, ali je za to trebalo imati znanja i iskustva i oko. Dovodio ih je u Zvezdu, a zatim radom podizao na nivo prvotimca. Ponosan sam što sam prvi njegov igrač koji je postao prvotimac. Toma je 1971. završio igračku karijeru, a ja sam 21. marta 1972. posle nekoliko meseci došao na probu. Zato danas se ne opraštamo od njega nego mu kažemo - veliko hvala.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
