Jovančević: Želim rekord i na 100 metara

Brzina je glavna odlika svekolikog savremenog sporta. Skakačima udalj je posebno potrebna. Ima onih koji je koriste u većoj meri od ostalih kvaliteta, a među njima je Strahinja Jovančević.

U kuloarima kraljice sportova čulo se da je ovaj osvajač bronzane medalje na Prvenstvu Evrope 2019. godine u Glazgovu aktuelnim nacionalnim rekordom u dvorani (8,03 m) odlučio da 2025. u prvi plan stavi sprint.

Koliko je tačno da menjate disciplinu?

- Skok udalj mi je i dalje u žiži. Posebno će to biti tokom zimske sezone. Tokom leta ću da se posvetim i drugoj disciplini – 100 metara.

Otkud to kad se u dvorani trči 60 metara, a kratak sprint je potrebniji za skok udalj?

- Razvoj brzine je uvek bio deo mog daljaškog treninga. Međutim, nemam motiva, nije mi interesantno da budem još brži od onih 6,73 sekundi koje sam ostvario na 60 metara pre tri godine. Sa 100 metara je drugačija situacija, kad se to spomene dobijam „leptiriće u stomaku“.

Da li je sprint vaša ideja ili nekog od trenera?

- To je moja ideja, kao što rekoh moja prva ljubav u atletici, ali mislim da su se moji treneri, otac Milorad i Goran Obradović, uvek tome potajno nadali jer znaju koliko sam zapravo brz. Oni znaju da sam jedan od najbržih daljaša na zaletištu u svetu.

Šta planirate za zimu što se skoka udalj tiče?

- Ova zimska sezona je interesantna, jer dolazi odmah posle olimpijske godine. Skoro u isto vreme, za manje od 10 dana, biće prvenstva Evrope i sveta u dvorani. Vrebaću svoju šansu na Šampionatu Starog kontinenta u Holandiji, jer postoji mogućnost da evropska konkurencija neće biti na visokom nivou posle Pariza. S obzirom da je neposredno pre planetarnog sudara u Kini možda to bude dodatni razlog da ne dođu svi najbolji. Ne treba zaboraviti da sam imao možda i najbolju sezonu što se rezultata tiče ovog leta. Da nije bilo te povrede u finalu Prvenstva Evrope u Rimu ko zna kako bi se godina završila. S tim razmišljanjem ulazim u 2025. i s idejom da ponovo oborim državni rekord u dvorani.

A šta je s letom i spomenutom zaljubljenošću u 100 metara?

- Najveće takmičenje je Prvenstvo sveta u Tokiju i to ću ciljati za leto što se tiče skoka udalj, ali moram da priznam kao što već rekoh na početku, interesantna mi je ideja o sprintu na 100 metara.

U kom pogledu?

- Pa ljubav prema atletici je počela sa sprintom. Sećam se kako sam se u Zvezdinom tunelu takmičio protiv dečaka koji su bili stariji i veći od mene, i kako sam već tada uspeo da izborim se u Sportskom žurnalu pojavi moje ime. Volim duele u sprintu. Više se takmičite protiv drugog nego protiv sebe, dok ste u skoku udalju samo protiv samog sebe. Uvek sam bio neko ko voli takmičenje. To je dobra najava za 100 metara.

Koliki vam je lični rekord i od kad datira?

- U Novom Sadu avgusta 2020. trčao sam 10,61. Tad sam i sebe iznenadio, posle onog ludog vremena pandemije i jednog običnog takmičenja u skoku udalj od 7,74 metra. Bez minuta pauze otišao sam na start za 100 metara i istrčao s puno opreza i s rezervom taj rezultat.

Zašto niste više trčali 100 m, pored skoka udalj?

- Uvek sam mislio da jedno isključuje drugo i uvek sam se plašio povreda, ali gledajući gde je sada moderna atletika i skok udalj, definitivno su skok udalj i sprint komplementarne discipline.

Povrede zadnje lože su vas pratile kroz karijeru, a sprint ih donosi i više nego dalj. Kako ćete to da predupredite?

- Poslednjih par godina i nisam imao povredu zadnje lože. Ovog leta bio sam na pripremama u Italiji, u Rijetiju. Upoznao sam i fiziotarapeute i bivše sprintere, kao i trenere i sadašnje sprintere svestskog kalibra, pa sam mnogo naučio od njih. Postoje veoma moćne vežbe za ceo zadnji kinetički lanac koje će me preventivno zaštititi od povrede, a pored toga, ako se zaposlim, biću u mogućnosti da platim redovno fizikalne terapije i svaki vid oporavka.

Zanimljivo je da niste radili na brzinskoj izdržljivosti pri treningu dalja, a da vam je drugi deo deonice na 100 m uvek bio bolji. Kako objašnjavate?

- Radimo tek ponekad na tome, samo u pripremnom periodu, ali imam dugačak i snažan korak koji je karakterističan za daljaše, pa mi je zato drugi deo trke na 100 metara realativno bolji u odnosu na sprintere. Na primer, 100 metara pređem u mnogo manje koraka u odnosu na konkurenciju. Možda je jedan od razloga što imam odličane parametre skoka udalj iz mesta i troskoka iz mesta, to mi takođe dosta pomaže i kod guranja na samom startu.

Na koji rezultat računate na 100 metara?

- Nezahvalno je dati neke prognoze sada, ali ja volim da ciljam na visoko. Ispod 10.20 bilo bi sjajno, možda ne sledeće godine odmah, ali narednih svakako.

Prvenstveno prvi cilj je novi državni rekord, dakle ispod 10.33 sekundi.