Брзина је главна одлика свеколиког савременог спорта. Скакачима удаљ је посебно потребна. Има оних који је користе у већој мери од осталих квалитета, а међу њима је Страхиња Јованчевић.
У кулоарима краљице спортова чуло се да је овај освајач бронзане медаље на Првенству Европе 2019. године у Глазгову актуелним националним рекордом у дворани (8,03 м) одлучио да 2025. у први план стави спринт.
Колико је тачно да мењате дисциплину?
- Скок удаљ ми је и даље у жижи. Посебно ће то бити током зимске сезоне. Током лета ћу да се посветим и другој дисциплини – 100 метара.
Откуд то кад се у дворани трчи 60 метара, а кратак спринт је потребнији за скок удаљ?
- Развој брзине је увек био део мог даљашког тренинга. Међутим, немам мотива, није ми интересантно да будем још бржи од оних 6,73 секунди које сам остварио на 60 метара пре три године. Са 100 метара је другачија ситуација, кад се то спомене добијам „лептириће у стомаку“.
Да ли је спринт ваша идеја или неког од тренера?
- То је моја идеја, као што рекох моја прва љубав у атлетици, али мислим да су се моји тренери, отац Милорад и Горан Обрадовић, увек томе потајно надали јер знају колико сам заправо брз. Они знају да сам један од најбржих даљаша на залетишту у свету.
Шта планирате за зиму што се скока удаљ тиче?
- Ова зимска сезона је интересантна, јер долази одмах после олимпијске године. Скоро у исто време, за мање од 10 дана, биће првенства Европе и света у дворани. Вребаћу своју шансу на Шампионату Старог континента у Холандији, јер постоји могућност да европска конкуренција неће бити на високом нивоу после Париза. С обзиром да је непосредно пре планетарног судара у Кини можда то буде додатни разлог да не дођу сви најбољи. Не треба заборавити да сам имао можда и најбољу сезону што се резултата тиче овог лета. Да није било те повреде у финалу Првенства Европе у Риму ко зна како би се година завршила. С тим размишљањем улазим у 2025. и с идејом да поново оборим државни рекорд у дворани.
А шта је с летом и споменутом заљубљеношћу у 100 метара?
- Највеће такмичење је Првенство света у Токију и то ћу циљати за лето што се тиче скока удаљ, али морам да признам као што већ рекох на почетку, интересантна ми је идеја о спринту на 100 метара.
У ком погледу?
- Па љубав према атлетици је почела са спринтом. Сећам се како сам се у Звездином тунелу такмичио против дечака који су били старији и већи од мене, и како сам већ тада успео да изборим се у Спортском журналу појави моје име. Волим дуеле у спринту. Више се такмичите против другог него против себе, док сте у скоку удаљу само против самог себе. Увек сам био неко ко воли такмичење. То је добра најава за 100 метара.
Колики вам је лични рекорд и од кад датира?
- У Новом Саду августа 2020. трчао сам 10,61. Тад сам и себе изненадио, после оног лудог времена пандемије и једног обичног такмичења у скоку удаљ од 7,74 метра. Без минута паузе отишао сам на старт за 100 метара и истрчао с пуно опреза и с резервом тај резултат.
Зашто нисте више трчали 100 м, поред скока удаљ?
- Увек сам мислио да једно искључује друго и увек сам се плашио повреда, али гледајући где је сада модерна атлетика и скок удаљ, дефинитивно су скок удаљ и спринт комплементарне дисциплине.
Повреде задње ложе су вaс пратиле кроз каријеру, а спринт их доноси и више него даљ. Како ћете то да предупредите?
- Последњих пар година и нисам имао повреду задње ложе. Овог лета био сам на припремама у Италији, у Ријетију. Упознао сам и физиотарапеуте и бивше спринтере, као и тренере и садашње спринтере свестског калибра, па сам много научио од њих. Постоје веома моћне вежбе за цео задњи кинетички ланац које ће ме превентивно заштитити од повреде, а поред тога, ако се запослим, бићу у могућности да платим редовно физикалне терапије и сваки вид опоравка.
Занимљиво је да нисте радили на брзинској издржљивости при тренингу даља, а да вам је други део деонице на 100 м увек био бољи. Како објашњавате?
- Радимо тек понекад на томе, само у припремном периоду, али имам дугачак и снажан корак који је карактеристичан за даљаше, па ми је зато други део трке на 100 метара реалативно бољи у односу на спринтере. На пример, 100 метара пређем у много мање корака у односу на конкуренцију. Можда је један од разлога што имам одличане параметре скока удаљ из места и троскока из места, то ми такође доста помаже и код гурања на самом старту.
На коji резултат рачунате на 100 метара?
- Незахвално је дати неке прогнозе сада, али ја волим да циљам на високо. Испод 10.20 било би сјајно, можда не следеће године одмах, али наредних свакако.
Првенствено први циљ је нови државни рекорд, дакле испод 10.33 секунди.
АМБАСАДОР ТРАЖИ ПОСАО
Били сте званични амбасадор Економског факултета у Београду?
– Дипломрао сам и тражим запослење, јер од овог скупог заната званог атлетика нема много прихода, а има много трошкова. Сматрам да ми технички лакше изводљивије да тренирам спринт него скок удаљ па стога и морам да размиљам у том правцу.
УЗ ТИРАНУ ЈЕДИНИ НЕМАМО АТЛЕТСКИ СТАДИОН
Без деоница нема сприна, а у Београду немамо ниједан атлетски стадион?
– Сувише је опасно радити их на овим оронулим и лоше направљеним стадионима. Поред Подгорице, у којој је недавно је започет пројекат изградње стадиона и Тиране, једина смо европска престоница да немамо атлетски стадион. Лично сам покренуо пројекат око обезбеђивања атлетске стазе у Београду, али то је друга тема и не желим много да откривам.
ШТАФЕТА МОЖЕ МНОГО
Рачунате ли и на штафету и успехе међународног нивоа?
- Да, имамо сјајне спринтере у држави, иностраног тренера за штафету Лорена Маулија. Још само да поједини атлетичари и Савез препознају ту идеју и потенцијал и сматрам да је могуће видети српску спринтерску штафету на европском првенству.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.