U SUSRET SPEKTAKLU – Njeguš: Moć Marakane nam je davala snagu

Barselona će u sredu igrati u Beogradu posle punih 28 godina. Dvomeč Crvene zvezde i Katalonaca u šesnaestini finala Kupa pobednika kupova u sezoni 1996/97. još je u sećanju relativno starijih navijača našeg najtrofejnijeg kluba.

Suprotstavili su se tada hrabro crveno-beli španskom i evropskom gigantu. Poraz od 3:1 u prvoj utakmici na „Nou kampu” 17. oktobra 1996. nije demoralisao izabranike Vladimira Petrovića. Revanš pred 60.000 ljudi doneo je do tada najveći fudbalski spektakl u našoj zemlji nakon ukidanja sankcija i ponovnog izlaska klubova iz SR Jugoslavije na međunarodnu scenu. Konačnih 1:1 nije bilo dovoljno za čudo. Ostao je ogroman žal jer je Zvezda povela golom Zorana Jovičića u 46. minutu, a Brazilac Đovani izjednačio je samo 60 sekundi kasnije.

- Da mogu da vratim bilo koju utakmicu u karijeri bio bi to revanš sa Barsom. Igrali smo odlično, poveli i onda naivno, maltene čim je rival krenuo sa centra primili gol. Šteta, bili smo odlična generacija spremna za čuda. Osetio se nedostatak međunarodnog iskustva. Bila nam je to tek druga sezona u Evropi posle ukidanja sankcija – priseća se Zoran Njeguš, standardni vezista crveno-belih u nezaboravnim okršajima sa Kataloncima, prethodno i Kajzerslauternom i Hartsom.

Imponovala je vaša odvažnost i želja da napravite podvig, iako ste znali da su s druge strane Ronaldo, Figo, Luis Enrike, Gvardiola, Stoičkov, Blan, Popesku?

- Moć Marakane nam je davala snagu. Nismo se uplašili. Doneli smo aktivan rezultat sa „Nou kampa”, 1:3 nije bilo nedostižno. Verovali smo u sebe. Kontrolisali smo igru u jednom periodu, na 1:1 pogodili stativu. Nijednog trenutka se nismo povukli kako bismo samo izbegli poraz, želeli smo pobedu i prolaz.

Je li vam teže, ipak, bilo u prvoj utakmici. S druge strane, sjajan tim Bobija Robsona, 73.000 ljudi protiv vas, a vi kao što ste već naglasili sa malo međunarodnog iskustva?

- Osećali smo malo neku vrstu treme. Nismo se bojali ambijenta i veličine protivnika. Možda nas Barselona nije ozbiljno shvatila. Poveli smo, Bratislav Živković je postigao gol. Objektivno, imali smo i sreće, Zvonko Milojević je odbranio penal Popeskuu. Dobro smo se predstavili i ostavili sebi nadu za revanš.

S kim ste razmenili dres posle utakmice?

- Sa Đovanijem. On nam je dao dva gola na Nou kampu i izjednačujući na Marakani.

Pamtite li neku anegdotu?

- Sećam se da sam u tunelu našeg stadiona video Pepa Gvardiolu u razgovoru sa Srđanom Peceljom, kasnijim igračem Zvezde, tada članom Barselone B. Pep mu je rekao, kad smo ovde prošli dalje osvojićemo Kup pobednika kupova, što se i dogodilo.

Da li biste i vi mogli do trofeja da ste kojim slučajem eliminisali Katalonce?

- Ko zna... Pravili smo i pre toga čuda te sezone. Kad sad uzmemo u obzir da se u sva tri evropska takmičenja igra grupna faza vidimo koliko je tada bilo teže doći do završnice. Svako kolo bilo je eliminaciono. Koliko tek pohvala zaslužuje Zvezdina generacija iz Barija 1991.

Jeste li možda tokom igranja u Atletiko Madridu i Sevilji sreli tadašnje vedete Barselone i da li ste se podsećali dvomeča u KPK?

- Igrao sam protiv Gvardiole i Luisa Enrikea, oni su bili u Barsi kad sam ja otišao u Španiju. Nisam imao priliku da pričam s njima.

Na kraju te sezone, 1996/97. osvojili ste kup posle dve pobede protiv Partizana u finalu (3:0, 3:1), ipak, evropski dueli su vam više ostali u sećanju?

- Svaka mi je sezona bila draga – nije želeo Njeguš na kraju da izdvoji najlepše iz tri takmičarske godine, odnosno 63 utakmice u dresu našeg najtrofejnijeg kluba – zaključio je Njeguš.