Pavle Ivelja fudbalom se bavi tačno dve decenije. Pre toga trenirao je tenis, plivanje, gimnastiku, pa čak i hokej na ledu i nigde se nije pronašao sve dok nije kročio na zeleni teren.
- Pre mene niko u porodici nije igrao fudbal. Rođen sam u Beogradu, ali sam odrastao u Novom Sadu. Počeo sam da igram kao klinac, otac me je odveo na prvi trening. Roditelji su tih prvih godina podneli najveću žrtvu, jer sam bio mali. Svakodnevno odvezi, dovezi, sa treninga, onda dođe vikend, pa oni moraju da me vode na turnire. Njih dvoje su mi najviše pomogli, bili najveća podrška - seća se Pavle početaka.
Njegov put može stati i u latinsku izreku „Preko trnja do zvezda”, a svaki izazov prošao je sa uspehom, noseći sa sobom zlata vredno iskustvo.
- Bio sam prvo u Vojvodini, pa u Čelarevu, Spartaku, Napretku, to sve kao kadet, omladinac. Ona je došao period za „kaljenje”, Srpska liga bila je najbolja opcija za razvijanje mladih igrača. Svakako nije lako da se ide tim putem, jer svi mi želimo da što pre dođemo do superligaškog nivoa. Da se preskoče te niže lige. Ipak, sve to zavisi kako se kome namesti, nije svačiji put isti. Igrao sam u Hajduku iz Kule, Sremčici, sa Javorom sam obezbedio Super ligu, onda se vratio u Prvu ligu, igrao za Grafičar, pa došao u Niš.
Poziv sa Čaira bio je onaj koji se ne odbija.
- Znao sam dosta o Radničkom, nisam mnogo razmišljao. O klubu ne treba trošti reči jer je svima poznata istorija. Radnički je u Srbiji, uz Vojvodinu, odmah posle Crvene zvezde i Partizana.
Jesenji deo sezone 2023/24. proveo je u Nišu, a onda je zamenio grad, ime kluba ostalo je isto.
- Po okončanju zimskih priprema otišao sam u Kragujevac, želeći da izvučem maksimum od sebe u datom momentu. Video sam da u Nišu možda neću imati toliku minutažu, da ću manje igrati. Gledao sam da odem tamo gde ću dobiti više prilika, održati formu, imati kontinuitet.
Interesantno je da je Ivelja u Nišu sarađivao sa mladim trenerima, imenjacima Nikolom Trajkovićem i Drinčićem. I jedan i drugi javnosti su pokazali drugačiji Radnički.
- Saradnja sa trenerima koji dolaze, iz grupe mlađih, da ih tako nazovem, znači svakome od nas. Manje-više na njih gledamo kao na starije saigrače. Lakše je iz tog ugla što su se i oni donedavno bavili fudbalom i razumeju kako i šta treba igraču, kako da nam objasne nešto. Uneli su novine, svako na svoj način, što se pokazalo kao dobro. Kod Trajkovića smo igrali dobro, ali su izostali uspešni rezultati. Sa Drinčićem su došle i pobede, vratilo nam se, imali smo i sreće u nekim momentima. Mada, uspevali smo da se vraćamo iz minusa, protiv Novog Pazara smo preokrenuli za tri minuta. Drinčić je donekle uspeo da usadi karakter u ekipu, želju da igramo do kraja, da pobedimo, to je možda najveća promena.
Pavle je po prirodi miran, tih i povučen mladić, retko se može čuti kako govori ili „zbija” šale van terena dok, sa druge strane, na terenu u poslednje vreme vodi glavnu reč.
- Pokušavam da se pokažem u što lepšem svetlu, da bih imao veću minutažu, postao standardan, izborio se za mesto u timu. Golovi kao golovi, naravno da znače. Oni me i motivišu da budemo sve bolji. Prija mi i podrška sa tribina, navijači koji nešto očekuju i uzdaju se u mene. Sve je to još veći motiv da postignem gol i pobedimo. U suštini, zadovoljan sam kad god znam da sam dao 100 odsto sebe.
NIŠ - IDEALAN ZA ŽIVOT
Pavle Ivelja je još jedan iz grupe igrača koji su prezadovoljni gradom na Nišavi.
- Supruga i ja smo prezadovoljni gradom, životom. Sličan je Novom Sadu, ali nekako življi, više je ljudi na ulici. Bogat je kulturno-istorijski grad, ima gde da se ode, šta da se obiđe. Dosta toga smo i videli. Van terena se družim sa Aleksandrom Vojnovićem, naše supruge su takođe prijateljice, ovde mi živi i kum, sve je dobro i ništa tu ne bih menjao.
NOVI TERENI ZA BOLjI KVALITET
Radnički je nedavno renovirao teren sa veštačkom podlogom, a uskoro će dobiti i pomoćni sa prirodnom travom. Kako je istakao direktor Dejan Propadalo, klub na čelu sa Ivicom Tončevim trudi se da poboljša sve uslove, kako za prvotimce, tako i za mlađe kategorije.
- Ljudi iz uprave kluba su zaista korektni, sve što se dogovori bude ispoštovano. Oni gledaju da nam na sve načine omoguće bolje uslove za rad, kako bi i rezultati bili dobri. Mnogo će nam značiti pomoćni teren sa veštačkom podlogom, jer je dobar za igru koju forsira šef. Hibrid na stadionu je takođe odličan. Generalno su bolji uslovi u celoj državi, lakše je igrati na ovakvim terenom. Više je prilika, samim tim i golova, a publika zbog golova dolazi na stadion, tako da su benefiti višestruki.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
