Павле Ивеља фудбалом се бави тачно две деценије. Пре тога тренирао је тенис, пливање, гимнастику, па чак и хокеј на леду и нигде се није пронашао све док није крочио на зелени терен.
- Пре мене нико у породици није играо фудбал. Рођен сам у Београду, али сам одрастао у Новом Саду. Почео сам да играм као клинац, отац ме је одвео на први тренинг. Родитељи су тих првих година поднели највећу жртву, јер сам био мали. Свакодневно одвези, довези, са тренинга, онда дође викенд, па они морају да ме воде на турнире. Њих двоје су ми највише помогли, били највећа подршка - сећа се Павле почетака.
Његов пут може стати и у латинску изреку „Преко трња до звезда”, а сваки изазов прошао је са успехом, носећи са собом злата вредно искуство.
- Био сам прво у Војводини, па у Челареву, Спартаку, Напретку, то све као кадет, омладинац. Она је дошао период за „каљење”, Српска лига била је најбоља опција за развијање младих играча. Свакако није лако да се иде тим путем, јер сви ми желимо да што пре дођемо до суперлигашког нивоа. Да се прескоче те ниже лиге. Ипак, све то зависи како се коме намести, није свачији пут исти. Играо сам у Хајдуку из Куле, Сремчици, са Јавором сам обезбедио Супер лигу, онда се вратио у Прву лигу, играо за Графичар, па дошао у Ниш.
Позив са Чаира био је онај који се не одбија.
- Знао сам доста о Радничком, нисам много размишљао. О клубу не треба трошти речи јер је свима позната историја. Раднички је у Србији, уз Војводину, одмах после Црвене звезде и Партизана.
Јесењи део сезоне 2023/24. провео је у Нишу, а онда је заменио град, име клуба остало је исто.
- По окончању зимских припрема отишао сам у Крагујевац, желећи да извучем максимум од себе у датом моменту. Видео сам да у Нишу можда нећу имати толику минутажу, да ћу мање играти. Гледао сам да одем тамо где ћу добити више прилика, одржати форму, имати континуитет.
Интересантно је да је Ивеља у Нишу сарађивао са младим тренерима, имењацима Николом Трајковићем и Дринчићем. И један и други јавности су показали другачији Раднички.
- Сарадња са тренерима који долазе, из групе млађих, да их тако назовем, значи свакоме од нас. Мање-више на њих гледамо као на старије саиграче. Лакше је из тог угла што су се и они донедавно бавили фудбалом и разумеју како и шта треба играчу, како да нам објасне нешто. Унели су новине, свако на свој начин, што се показало као добро. Код Трајковића смо играли добро, али су изостали успешни резултати. Са Дринчићем су дошле и победе, вратило нам се, имали смо и среће у неким моментима. Мада, успевали смо да се враћамо из минуса, против Новог Пазара смо преокренули за три минута. Дринчић је донекле успео да усади карактер у екипу, жељу да играмо до краја, да победимо, то је можда највећа промена.
Павле је по природи миран, тих и повучен младић, ретко се може чути како говори или „збија” шале ван терена док, са друге стране, на терену у последње време води главну реч.
- Покушавам да се покажем у што лепшем светлу, да бих имао већу минутажу, постао стандардан, изборио се за место у тиму. Голови као голови, наравно да значе. Они ме и мотивишу да будемо све бољи. Прија ми и подршка са трибина, навијачи који нешто очекују и уздају се у мене. Све је то још већи мотив да постигнем гол и победимо. У суштини, задовољан сам кад год знам да сам дао 100 одсто себе.
НИШ - ИДЕАЛАН ЗА ЖИВОТ
Павле Ивеља је још један из групе играча који су презадовољни градом на Нишави.
- Супруга и ја смо презадовољни градом, животом. Сличан је Новом Саду, али некако живљи, више је људи на улици. Богат је културно-историјски град, има где да се оде, шта да се обиђе. Доста тога смо и видели. Ван терена се дружим са Александром Војновићем, наше супруге су такође пријатељице, овде ми живи и кум, све је добро и ништа ту не бих мењао.
НОВИ ТЕРЕНИ ЗА БОЉИ КВАЛИТЕТ
Раднички је недавно реновирао терен са вештачком подлогом, а ускоро ће добити и помоћни са природном травом. Како је истакао директор Дејан Пропадало, клуб на челу са Ивицом Тончевим труди се да побољша све услове, како за првотимце, тако и за млађе категорије.
- Људи из управе клуба су заиста коректни, све што се договори буде испоштовано. Они гледају да нам на све начине омогуће боље услове за рад, како би и резултати били добри. Много ће нам значити помоћни терен са вештачком подлогом, јер је добар за игру коју форсира шеф. Хибрид на стадиону је такође одличан. Генерално су бољи услови у целој држави, лакше је играти на оваквим тереном. Више је прилика, самим тим и голова, а публика због голова долази на стадион, тако да су бенефити вишеструки.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
