Veče strasti i emocija

Dužina jedne uobičajene fudbalske utakmice iznosi devedeset minuta, a čitav jedan okršaj večitih rivala na zelenom tepihu, stao bi u vremenski period od kako su navijači napunili Beogradsku arenu, do početnog zabacivanja lopte prvog košarkaškog derbija.

Preko dvadeset hiljada duša okupilo se na jednom mestu, sa istim ciljem, idejom i htenjem – da voljeni klub ostvari trijumf nad večitim rivalom i tako upiše prvu recku na zajedničkoj tablici ove sezone.

Specifičnost ovog duela, po mnogima i najveća čar bilo je prisustvo navijačkih frakcija obe ekipe, koje su u minutima pred početak utakmice naizmeničnim skandiranjem podržavale svoje miljenike, ali i upućivale određen provokacije ljutom rivalu.

Atmosfera je odisala napetošću, a naboj je bio osnovni sastojak u koktelu crno i crveno-bele boje.

Kroz istoriju često smo svedočili sportskom rivalstvu, koji se već decenijama odvija između Crvene zvezde i Partizana.

Hiljade glasnih žica, dlanova i suza predaka utkanih u svodove najveće sportske hale u istočnoj Evropi, svedočilo je odricanju i strasti nekih generacija navijača, spremnih da daju sve od sebe ne bi li uticali na to da u sudaru večitih rivala, upravo njihovi ljubimci pobede.

Velika većina prisutnih uzdala se u crveno-belu sudbinu, pa kada su na parket prvi put kročili igrači Zvezde brzina zvuka dosegla je onu svetla, a zaglušujući decibeli postali su oružje više u arsenalu kluba sa Malog Kalemegdana.

Trener Crvene zvezde Janis Sferopulos ulaskom u halu podigao je gledalište na noge, a potom je usledila i pesma upućena strategu suparničke ekipe i poziv da se i Željko Obradović pojavi na parketu. U minutima, koji su usledili želja Delija bila je uslišena, pa je najodlikovaniji trener Starog kontinenta, uz pratnju ljudi iz obezbeđenja, kročio na teren.

Uprkos tome što su bili nadbrojani gotovo dvadeset puta, ni predstavnici evropskog šampiona iz 1992. na tribinama nisu zaostajali mnogo za armijom sa Severa, pa je navijački obračun bio fenomenalna uvertira za košarkaški spektakl, koji je sledio.

Momentima pred početak meča Beogradskom arenom odzvanjalo je ime Ivković Marko, u čast preminulog navijača, koji je izgubio život pružajući podršku voljenom klubu.