Od zvezde nerado postao snimatelj

Pobeđivao je najbolje, osvojio gren slem trofej, došao do medalje na najvećoj sportskoj smotri, ali prva pozicija na ATP listi ostala mu je nedostižna. Sve to stoji u biografiji Huana Martina Del Potra.

Ako za veliki broj sportista važi nepisano pravilo da su ih povrede udaljili s terena, za visokog Argentinca može se slobodno reći da su ga brojne povrede i dugi i iscrpljujući procesi oporavka naterali da stavi tačku na karijeru.

Skoro 10 godina posle prvog i jedinog pehara na takmičenjima iz velike četvorke, na seriji 500 u Kvinsu čuveni Delpo doživeo je tešku povredu kolena. U tom meču na turniru uoči Vimbldona, igrao je protiv Denisa Šapovalova iz Kanade. Imao je seriju zahvata, pa je bio van terena od 2019. do 2022. kad je u februaru odigrao poslednji meč na takmičenju u Buenos Ajresu. Rival mu je bio sunarodnik Federiko Delbonis.

Početkom novembra otkrio je kako je došlo do toga da se ponovo oprosti.

- Nisam ni hteo da prestanem, sve je to bilo forsirano – objasnio je da je bio primoran da odustane od tenisa zbog bolova u kolenu. Dva dana pre meča s Delbonisom, mojim trenerima sam rekao da ne mogu da igram, ne mogu ni da potrčim. Uzeo sam šaku lekova protiv bolova.

Otkrio je kako je došlo i dogovora da s Novakom Đokovićem odigra oproštajnu egzibiciju, koja je na programu prvog decembra.

-  Jednog dana na mastersu u Majamiju, pozvao me je i rekao: „ Delpo, znam da si ovde, voleo bih da dođeš na večeru i da razgovaramo.“ Pitao me je da li je istina o meču u Argentini. Kad sam mu kazao da je jedan od mojih potencijalnih rivala, nije razmišljao već je odmah rekao: „Računaj na mene“.

Uoči revijalnog duela sa velikim prijateljem i svojevremeno rivalom, Argentinac je podelio kako provodi dane bez igre sa lopticom i reketom.

- Osećam se zarobljeno u telu koje me ne sluša. Dan kasnije posle meča s Delbonisom, odleteo sam u Švajcarsku na još jednu operaciju kolena. Bila mi je to peta operacija. Dva meseca sam bio praktično zarobljen u gradu blizu Bazela. Imao sam operaciju, odradio rehabilitaciju, ali nije upalilo. Ubrizgali su mi injekcije, odstranili tetive, spalili nerve... Patnja na dnevnom nivou.

Nikada nije lako odustati od onoga što iskreno voliš.

- Moja svakodnevica nije ono što želim. Vrlo sam aktivan tip koji je voleo razne sportove, ne samo tenis. Oduzeli su mi iluziju da mogu da radim ono što sam oduvek voleo, da igram tenis.

Već duže vreme reket nije sastavni deo Del Potrovog života.

- Ustanem ujutru, popijem između šest i osam pilula, uz to popijem i lek za zaštitu želuca, lek protiv upale, lek protiv bolova i jedan za anksioznost. Kad me pozovu da igram fudbal, ja sam taj koji dovodi druga i ostaje van igre. U padelu, ja sam taj koji snima video zapise. I nije loše, ali kad se naviknete da budete centralna figura ili zvezda na terenu, to je veoma težak udarac. Dao sam sve za ovaj sport, ali realnost je da me je koleno pobedilo.

Lekari su Del Potru predočili soluciju za koju se on još nije odlučuo.

- Govore mi da prestanem da se mučim i da nabavim protezu da bih imao bolji život. Od 31. godine nisam trčao, a sada imam 36. Nisam u stanju ni da se popnem uz merdevine, nisam ni šutirao loptu... Hoću li ovako još 15 godina? To je teška odluka, jer mi s jedne strane govore da ću u tim godinama živeti dobro, ali se s druge strane kao da ne pripadam svom telu – zaključio je Argentinac.

Delpo i Nole su odigrali 20 mečeva, srpski as je dobio 16.