Од звезде нерадо постао сниматељ

Побеђивао је најбоље, освојио грен слем трофеј, дошао до медаље на највећој спортској смотри, али прва позиција на АТП листи остала му је недостижна. Све то стоји у биографији Хуана Мартина Дел Потра.

Ако за велики број спортиста важи неписано правило да су их повреде удаљили с терена, за високог Аргентинца може се слободно рећи да су га бројне повреде и дуги и исцрпљујући процеси опоравка натерали да стави тачку на каријеру.

Скоро 10 година после првог и јединог пехара на такмичењима из велике четворке, на серији 500 у Квинсу чувени Делпо доживео је тешку повреду колена. У том мечу на турниру уочи Вимблдона, играо је против Дениса Шаповалова из Канаде. Имао је серију захвата, па је био ван терена од 2019. до 2022. кад је у фебруару одиграо последњи меч на такмичењу у Буенос Ајресу. Ривал му је био сународник Федерико Делбонис.

Почетком новембра открио је како је дошло до тога да се поново опрости.

- Нисам ни хтео да престанем, све је то било форсирано – објаснио је да је био приморан да одустане од тениса због болова у колену. Два дана пре меча с Делбонисом, мојим тренерима сам рекао да не могу да играм, не могу ни да потрчим. Узео сам шаку лекова против болова.

Открио је како је дошло и договора да с Новаком Ђоковићем одигра опроштајну егзибицију, која је на програму првог децембра.

-  Једног дана на мастерсу у Мајамију, позвао ме је и рекао: „ Делпо, знам да си овде, волео бих да дођеш на вечеру и да разговарамо.“ Питао ме је да ли је истина о мечу у Аргентини. Кад сам му казао да је један од мојих потенцијалних ривала, није размишљао већ је одмах рекао: „Рачунај на мене“.

Уочи ревијалног дуела са великим пријатељем и својевремено ривалом, Аргентинац је поделио како проводи дане без игре са лоптицом и рекетом.

- Осећам се заробљено у телу које ме не слуша. Дан касније после меча с Делбонисом, одлетео сам у Швајцарску на још једну операцију колена. Била ми је то пета операција. Два месеца сам био практично заробљен у граду близу Базела. Имао сам операцију, одрадио рехабилитацију, али није упалило. Убризгали су ми инјекције, одстранили тетиве, спалили нерве... Патња на дневном нивоу.

Никада није лако одустати од онога што искрено волиш.

- Моја свакодневица није оно што желим. Врло сам активан тип који је волео разне спортове, не само тенис. Одузели су ми илузију да могу да радим оно што сам одувек волео, да играм тенис.

Већ дуже време рекет није саставни део Дел Потровог живота.

- Устанем ујутру, попијем између шест и осам пилула, уз то попијем и лек за заштиту желуца, лек против упале, лек против болова и један за анксиозност. Кад ме позову да играм фудбал, ја сам тај који доводи друга и остаје ван игре. У паделу, ја сам тај који снима видео записе. И није лоше, али кад се навикнете да будете централна фигура или звезда на терену, то је веома тежак ударац. Дао сам све за овај спорт, али реалност је да ме је колено победило.

Лекари су Дел Потру предочили солуцију за коју се он још није одлучуо.

- Говоре ми да престанем да се мучим и да набавим протезу да бих имао бољи живот. Од 31. године нисам трчао, а сада имам 36. Нисам у стању ни да се попнем уз мердевине, нисам ни шутирао лопту... Хоћу ли овако још 15 година? То је тешка одлука, јер ми с једне стране говоре да ћу у тим годинама живети добро, али се с друге стране као да не припадам свом телу – закључио је Аргентинац.

Делпо и Ноле су одиграли 20 мечева, српски ас је добио 16.