Pančev: Prvi bih ostao u Zvezdi da nije bilo sankcija

Postigao je gol u poslednjoj seriji jedanaesteraca u Bariju za osvajanje Kupa šampiona, što je i do danas ostao najveći uspeh ne samo Crvene zvezde već i fudbala na eks jugoslovenskim prostorima. Želeo je i uspeo da i u tokijskom popodnevu, 8. decembra 1991. zatrese mrežu Kolo Kola, potvrdi ubedljiv trijumf i sa crveno-belima se popne i na krov sveta. Darko Pančev, jedinstven i neponovljiv golgeter. Skopska Kobra, i sada kad je u fudbalskoj penziji neprestano uz svoj klub sa Marakane, uvek raspoložen da se osvrne na prošlost, sadašnjost i predvidi budućnost.

Intervju smo počeli od prekjučerašnje godišnjice Zvezdinog osvajanja svetske krune.

- Prošle su 33 godine, ali sećam se dobro okršaja sa Kolo Kolom. Bila je zahtevna utakmica jer se u Južnoj Americi igra odličan fudbal. Ko god da je osvojio te godine njihov Kup šampiona sigurno bi nam bio jak rival. Nismo pobedili lagano, kako može da se zaključi po rezultatu. Protivnik je bio izuzetan, dobro je branio Milojević, odlično igrala naša odbrana, pogotovo posle nezasluženog, preteranog isključenja Dejana Savićevića. Sa desetoricom, morali smo da se utegnemo još više, na kraju se sve dobro završilo.

Podigli ste pehar sa Ilijom Najdoskim, možda su vam je zbog toga Interkonentalni i Tojota kup posebno dragi?

- Svakako da mi je bilo drago, ali bila je to velika slučajnost. Ilija je bio zamenik kapitena.  Pošto je Dejo bio isključen logično je bilo da on podigne pehar. Kako sam i ja bio jedan od iskusnijih, a ekipa podmlađena, sa dosta novih igrača, nekako je po inerciji bilo logično da se popnem na pobedničko postolje. Bili su tu Cvele i Džaja, rekli mi da dođem kod Ilije. Osvojili smo dva velika pehara, morao je neko da bude s njim kako bi držao i drugi trofej. Lep trenutak i nezaboravni momenti za mene, Iliju i sve nas. 

Bila je to sezona u kojoj ste branili evropsku titulu. Nijednu utakmicu niste igrali u Beogradu. Da li bi bilo drugačije da ste Sampdoriju, u odlučujućem meču za plasman u finale, umesto u Sofiji dočekali na Marakani?

- Zvezda je, nažalost, bila pod sankcijama, apsolutno nepravednim. U Beogradu je bilo mirno, mogle su da se igraju utakmice bez ikakvih problema. Da smo bili domaćini na svom stadionu  ponovo bismo bili jedan od favorita da se plasiramo  u finale. Mi smo i ovako maltene stigli do meča za trofej, bili smo veoma blizu. Navijači su nam uvek bili velika podrška, vetar u leđa, drugačije i lepše smo se osećali na Marakani. Iako nas je posle osvajanja evropske titule napustilo pet-šest startera. Kad bismo danas iz Reala, Barse, Liverpula, sklonili pet-šest igrača videli bismo  kako bi njihova igra izgledala drugačije. Sačuvali smo, ipak, okosnicu tima, ponovo igrali dobro i nosili se sa najboljim ekipama Evrope.

Bili ste u toj sezoni tandem u napadu sa Vladanom Lukićem i u Zvezdi i u reprezentaciji dok se on nije povredio. Zajedno biste dali možda postigli još više golova?

- Vladan je u tom trenutku bio jedan od najtalentovanijih napadača u Jugoslaviji. Sa njim sam odigrao dosta dobrih utakmica, u kojima smo i on i ja tresli mreže. Lukić je imao osećaj za gol, bio brz na kratkom prostoru, znao da pobegne kad treba. Bilo bi mi lakše i bolje za tim da se nije povredio, mnogo bi mi pomagao. Ali, i tandem sa Ilijom Ivićem bio je dosta ubojit. I on je kvalitetno odigrao tu sezonu.

Da li bi taj tim crveno-belih duže ostao na okupu da nije počeo rat i SR Jugoslaviji uvedene sankcije?

- Opšte je mišljenje da bi Zvezda uspela da zadrži bar 70-80 odsto tog tima. Ja bih sigurno prvi ostao. U planu je bilo dovođenje nekih igrača iz generacije Čileanaca, koji su isto bili fenomenalni. U narednih pet godina bili bismo apsolutno konkurentni, svake sezone bili u finalu ili blizu. Taj rat je, nažalost, sve pokvario. Verovatno i klub više nije imao finansijskih priliva. Cele sezone bili smo domaćini u Evropi van Beograda i teško je voditi Zvezdu u takvoj situaciji. Postalo je zbog toga logično da vredniji igrači napuste Marakanu. Da se sve to nije desilo, siguran sam da bismo zadržali najbolje, jer nije bilo potrebe da menjamo sredinu.

Žalite li što niste igrali za Zvezdu protiv Milana 1988? Bili ste u vojsci. Dejana Savićevića su pustili, vas nisu. Verovatno ste gledali te dve utakmice u kasarni u Nišu?

- Svakako da mi je bilo krivo. Jednostavno, upao sam u strožiju kasarnu, u Nišu. Posle sam čuo priče da je komandir bio partizanovac... Bio sam dobar  vojnik, nisam pravio probleme i nije bilo razloga da me ne puste. Ali, nisu hteli. Gledao sam mečeve na TV. Zvezda je odigrala dva odlična meča, pogotovo Piksi u prvom susretu u Milanu. Bila je to možda najbolja generacija u istoriji Milana, sa trenerom Arigom Sakijem, holandskim triom Gulit-Van Basten-Rajkard, fenomenalnom odbranom - Tasoti, Kostakurta, Barezi, Maldini. Zvezda je još tada pokazivala znakove da polako stvara tim koji će biti strah i trepet u Evropi, što se pokazalo u naredne tri godine.

Kakva su vam sećanja na duele Intera i Milana? Dejo je bio na suprotnoj strani od vas.

- Nisam imao sreće kao Dejan, mada je on bez dileme bio fenomenalan igrač. Apsolutno je bilo glupo što ga je Kapelo na godinu, godinu i po zezao, on se bio nervirao kao i ja. Njegova sreća bila je što je bio u mnogo boljoj ekipi. Inter je bio slab, problematičan, nije imao igrače poput Milana i meni je bilo još teže. Naišao sam na te njihove prepreke, posle je dolazilo malo i do svađa, sve je loše počelo. Sa Savićevićem sam, možda, jednom ili dvaput bio na suprotnoj strani, često sam sedeo na klupi. Dejan je posle imao podršku predsednika Berluskonija, dobio je više šansi i uzvratio odličnim igrama. Svi koji igraju fudbal znaju da ako ne igraš dve godine redovno, kao ja u Interu,  onda gubiš polako formu i tonus. Počele su i povrede, jednostavno se sve završilo negativno.

Zvezda je igrala sa Milanom 2006. u plej-ofu za Ligu šampiona i 2021 u šesnaestini finala Lige Evrope. Može li sad da bude bolje sreće i ne izgubi?

- Gledao sam taj revanš 2006. na Marakani, strelci za Milan bili su Inzagi i Sedorf. I taj Milan je bio jači od Zvezde, ali je Zvezda odigrala odlično na Marakani. Smanjila je na 1:2, pokazala karakter. Mnogo toga se promenilo, posebno u istočno-evropskom fudbalu. Ekipe sa Istoka nisu mogle da zadržavaju najbolje igrače, veoma su rano morali da idu iz kluba i onda je teško napraviti jak tim koji će konkurisati najboljima kao što je bilo u naše vreme. Milan je ponovo favorit, igra kod kuće. Fudbal je interesantan što se mnogo puta dešavaju iznenađenja. Verujem da je Zvezda nešto naučila iz  svih grešaka na gostovanjima Interu i Monaku. Na oba meča crveno-beli su odigrali izuzetno dobro prvo poluvreme, onda u nastavku greškama koje ne smeju da se prave gubili sa visokim rezultatom. Nadamo se da će na San Siru biti sve drugačije i mnogo bolje.

Jeste li bili oduševljeni Zvezdinom igrom i pobedom protiv Štutgarta?

- Ko ne bi bio oduševljen. Slučajno sam gledao utakmice nemačkog kluba sa Juventusom i Realom. U Torinu je Štutgart pobedio, a u Madridu nije trebalo da izgubi. Malo ko se nadao da će Zvezda da pobedi, a kamoli da razbiti rivala sa pet golova u mreži. Naš tim je igrao pametno, u drugom poluvremenu je ostavljao prostor Nemcima i „ubio” ih  na kontre.

Kako bi Zvezda trebalo da igra na San Siru?

- Ne treba mnogo da se filozofira. Neophodno je čuvati prostor ispred gola, u sredini biti što gušći i probati sa brzim igračima, a imamo ih, napraviti šansu i pokušati doći do dobrog rezultata.

Kako vam deluju Rosoneri ove sezone, slabiji su od Intera?

- Milan se muči već duže vreme da ustali ekipu, bo je prvak pre dve godine, veoma je nestabilan. Zna da odigra fantastično kao na Santjago Bernabeuu, kad je razbio Reala. Italijanski tim ima Leaa,  najopasnijeg igrača, kao i još neke, mora se paziti  na njih.

Može li Zvezda da prođe u nokaut fazu Lige šampiona?

- Nezahvalno je prognozirati. Mnogo ekipa, čak i jakih, je loše krenuo, boriće se svim silama da dođu do 16 najboljih. Sistem je napravljen tako da čovek ne može da se snađe. Ne dopada mi se. Neće biti lako. Zvezda je u tom kremu, treba da bude zadovoljna i da raste svake godine. Dobri rezultati će sigurno doći, samo neka se ovako nastavi – učinio je sve da ohrabri naslednike u crveno-belom dresu legendarni napadač, sinonim za golove, igrač čiji su lik navijači u subotu istakli na zastavi sa podignutim peharom Interkontinentalnog kupa.