Koreni današnjeg Smedereva 1924 datiraju od 6. maja 1924. godine, kada je na predlog inženjera Ernesta Radlinskog formiran FK Sartid, čije su boje u početku uglavnom branili inostrani fudbaleri. Procvat smederevskog fudbala tokom stogodišnje istorije počinje 1992. godine, kada Koncern crne metalurgije Sartid, na čelu sa generalnim direktorom Duškom Matkovićem, postaje vlasnik fudbalskog kluba. Krenuli su Oklopnici od zonskog ranga takmičenja, da bi 1998. godine stigli do elitne scene i tako ostvarili san mnogih generacija.
Veoma brzo Smederevci su se vinuli u sam vrh srpskog fudbala, ostvarivši rezultate za nezaborav. Posle drugog uzastopnog finala Kupa 2003. godine su pobedom protiv Crvene zvezde osvojili u trajno vlasništvo veliki srebrni pehar, a onda je usledilo i petogodišnje vojevanje u Evropi.
Jedan od protagonista zvezdanog sjaja fudbala u nekadašnjoj srpskoj prestonici bio je i Saša Branežac, aktuelni direktor Oklopnika.
- Ponikao sam u Osijeku, a 1991. godine kao mlađi kadet stigao u Smederevo, koje je postalo moj voljeni grad i nova kuća. Iako tri godine mlađi, odmah sam priključen omladinskom pogonu i u kratkom roku trasirali smo put u Omladinsku ligu Srbije. Sa 12 golova okitio sam se epitetom prvog strelca tima, što je bila preporuka za mnoge klubove, ali ja sam želeo da čekam priliku i zaigram za prvi tim. To se veoma brzo ostvarilo, a zahvaljujući pre svih Dušku Matkoviću klub je stekao reputaciju kojom se i danas ponosi – sa setom u tonalitetu prisetio se svog početka Saša Branežac.
Uspon kluba, a samim tim i mladog golgetrera je išao željenim tokom, pa je veoma brzo postao omladinski reprezentativac, a onda se 1996. godine dogodio veliki peh.
- Na poslednjoj pripremnoj utakmici uoči početka nove sezone, protiv beogradskog Hajduka na Lionu, posle grubog, a ne mogu reći i namernog starta, doživeo sam tešku povredu preloma noge. Oporavak je u to vreme išao dosta sporo i tek posle osam meseci počeo sam sa treninzima, a ponovo zigrao nakon godinu dana. Bilo je to u Prvoj B ligi gde sam praktično krenuo od nule i uspeo mnogo toga da uradim.
Klub je izborio plasman u najviši stepen takmičenja, a dobre igre i golovi odveli su Branežeca u redove Obilića, tadašnjeg šampiona. Zbog ratnih dešavanja i drugih okolnosti prešao je u kruševački Napredak, a potom Sutjesku, pa Čukrički. Put ga je odveo u MTK gde je postao vicešampion Mađarske, a onda se 2002. godine vratio u Smederevo i igrao u Evropi.
Usledila je druga inostrana epizoda koja je počela u Maleziji.
- Tamo sam ostao tri sezone i ostvario rezultate za pamćenje. Klub je 2004. godine osvojio šampionsku titula, a ja proglašen za najboljeg inostranog igrača. Tu sam otvorio vrata karijere u Aziji, gde sam posle Malezije po jednu sezonu proveo najpre u Indoneziji, a potom i u UAE čime sam okončao profesionalno bavljenje fudbalom.
Vrato se 2009. godine u Srbiju i amaterski odigrao tri sezone u Kovačevcu. Poslednjim pogotkom u penal seriji doneo je ekipi pehar pobednika Kupa Beograda, što je bio i najveći uspeh tadašnjeg srpskoligaša. Po završetku igračke karijere posvetio se privatnom biznisu, da bi ubrzo uplovio i u funkcionerske vode. Najpre je izabran za predsenika GFS Smederevo, a potom i čelnika FS Podunavskog okruga. U poslednjem mandatu bio je i član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu. Obeležavanje veka bitisanja nekadašnjeg superligaša dočekao je u ulozi direktora Oklopnika, uručivši na svečanosti tim povodom plakete zaslužnim organizacijama i pojedincima.
Nezaobilazna tema razgovora sa prvim čovekom kluba u Đurđevom gradu su i rezultati seniorskog pogona člana prvoligaškog karavana iz Smedereva.
- Prošle godine smo se vratili u Prvu ligu i stigli na korak od baraža. U neku ruku rivali su bili nepoznati, pa smo u svaki duel ulazili sa maksimalnim respektom. To nam se vratilo odličnom serijom gde smo u prvih 10 kola ostvarili pet pobeda i isto toliko nerešenih rezultata. Jako teško smo gubili, a neke egal mečeve rešavali u našu korist i do kraja ostali u konkurenciji za visok plasman.
Posle dobro odrađenih priprema aktuelna sezona je počela jako loše. Turbulentnu jesen su najavila dva poraza kod kuće na startu bodovne trke.
- Za razliku od prošle sezone, mislim da smo u ovu ušli mnogo labavije. Prosto rečeno u fudbalu nekada idu stvari onako kako želite, a često i suprotno od toga. Krenuli smo sa novim trenerom i gotovo kompletno promenjenim igračkim kadrom. Smatram da mi kao klub koji ima značajnu reputaciju zaslužujemo mnogo bolji plasman. Niko nije zadovoljan, kako naši navijači, tako i uprava i igrači, a svakako ni grad kao stub kluba.
Zbog loših rezultata po nepisanom pravilu ceh je platio stručni štab na čelu sa Draganom Radojičićem.
- Ja bih se zahvalio treneru Radojičiću, jer je njegov stručni štab pošteno i maksimalno radio. Na obostranu žalost eho njegovog rada se nije odrazio na igrače. Energija fudbalera nije bila ekvivalentna energiji koju su treneri emitovali i zbog toga se klub teška srca rastao sa uvaženim stručnjakom. Doveli smo na duze staze perspektivnog Jovana Golića, za kojeg verujemo da može da se bori za ostvarenje ciljeva. On je trener stvaralac sa ambicioznim stručnim štabom. Klub čvrsto stoji iza njega, a da bismo ostvarili obostrane želje moramo obezbediti igrače koji će biti po meri njegovom modelu igre.
Bliži se zimski prelazni rok, a evidentno je da su preko potrebna igračka osveženja koja će biti pojačanja u doslovnom smislu te reči.
- To je nešto na čemu intezivno radimo. Već smo dobili pojačanje u vidu sportskog sektora u liku Vladimira Simonovića, mladog i ambicioznog čoveka koji je uneo novu energiju. Intezivno pregovaramo sa nekoliko fudbalera i tim će se sigurno promeniti u pozitinom smeru. Cilj nam je da obezbedimo plasman u Top 8 i završimo sezonu u uzlaznoj liniji. Sa takvom atmosferom sledeće godine bi od prvog kola napali vrh tabele i obezbedili mesto koje vodi u novu Super B ligu koja startuje 2026. godine. Uz poboljšanje infrastrukture, stručnog i igračkog kadra u ovom trenutku to nam je primaran zadatak.
U smiraj odlazeće godine Oklopnici su dobili još jednog, 12. po redu sponzora.
- Zahvalni smo ljudima iz uspešnih kolektiva koji su u nama prepoznali odgovornog i ozbiljnog partnera. Verujem da će se taj broj tokom narednog perioda povećati, a uz pomoć lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnicom Jasminom Vojinović, cinimo napore kako bi dobili generalnog sponzora. Time bi se mnogo olakšalo funkionisanje kluba i za sada razgovori teku u dobrom pravcu – otkrio je u zaključku Saša Branežac.
USKORO NOVA PODLOGA
Kada je pre nekoliko godina izabran za predsednika GFS Smederevo, jedna od najvećih želja mu je bila da klub dobije teren sa veštačkom podlogom. Zamišljeno će, čini se, uskoro postati ostvareno.
- Došao je trenutak da dugogodišnji san postane stvarnost. Posle završenog konkursa izabran je izvođač i čeka se dolazak mehanizacije, pa da počnu radovi. Naš stadion će dobiti teren sa vrhunskom, najsavremenijom veštačkom podlogom za sve utakmice. Ako vremenske prilike dozvole, rok za završetak radova je tri meseca. Grad takođe planira da na prostoru bivšeg vojnog poligona uskoro krene i izgradnja trening kampa. Pored terena sa veštačkom travom, na njemu će biti i prateća infrastruktura - ne krije zadovoljstvo direktor Smedereva 1924.
USPON ŠKOLE FUDBALA
Da se u Smederevu dobro radi govore i znatno bolji rezultati mlađih selekcija u odnosu na raniji period.
- Ponosan sam na stručnost kadra u našoj školi. Direktor je Dušan Rašović, na nivou Srbije i šire priznati trener sa internacionalnim iskustvom. Osim toga on je i učitelj kadeta, dok je na čelu omladinske selekcije Saša Kocić, dugogodišnji igrač i kapiten Smedereva iz najsjajnijih dana. Sa mlađim kadetima radi Marko Sočanac, takođe nekadašnji prvotimac iz perioda kada je klub beležio najbolje rezultate. Pioniri su povereni Bojanu Serafinoviću, doskorašnjem članu stručnog štaba ženske fudbalske reprezentacije Srbije. Sa takvim stručnim licima, teško da u bližoj i daljoj okolini deca mogu da napreduju kao kod nas – istakao je Branežac.
TEŽAK DRES SMEDEREVA
U bogatoj i turbulentnoj istoriji klub je minule godine obeležio 100 godina od osnivanja.
- Činjenica da je obeležen redak jubilej je za svako poštovanje. Igrači dobro znaju da je težak dres Smedereva, pogotovu kada dolaze iz manjih sredina. Imamo treći po veličini stadion u Srbiji, a naš klub je i među najtrofejnijima. Kada prođu kroz hodnik zgrade i pogledaju fotografije naših dostignuća, znaju da su u klubu sa bogatom tradicijom, što je u neku ruku teret i obaveza za dokazivanje. Nama su uzori veliki klubovi i trudimo se da poprimimo manire tih fudbalskih institucija – objasnio je Branežac.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
