Бранежац: Стојимо иза Голића

Корени данашњег Смедерева 1924 датирају од 6. маја 1924. године, када је на предлог инжењера Ернеста Радлинског формиран ФК Сартид, чије су боје у почетку  углавном бранили инострани фудбалери. Процват смедеревског фудбала током стогодишње историје почиње 1992. године, када Концерн црне металургије Сартид, на челу са генералним директором Душком Матковићем, постаје власник фудбалског клуба. Кренули су Оклопници од зонског ранга такмичења, да би 1998. године стигли до елитне сцене и тако остварили сан многих генерација. 

Веома брзо Смедеревци су се винули у сам врх српског фудбала, остваривши резултате за незаборав. После другог узастопног финала Купа 2003. године су победом против Црвене звезде освојили у трајно власништво велики сребрни пехар, а онда је уследило и петогодишње војевање у Европи.

Један од протагониста звезданог сјаја фудбала у некадашњој српској престоници био је и Саша Бранежац, актуелни директор Оклопника.

- Поникао сам у Осијеку, а 1991. године као млађи кадет стигао у Смедерево, које је постало мој вољени град и нова кућа. Иако три године млађи, одмах сам прикључен омладинском погону и у кратком року трасирали смо пут у Омладинску лигу Србије. Са 12 голова окитио сам се епитетом првог стрелца тима, што је била препорука за многе клубове, али ја сам желео да чекам прилику и заиграм за први тим. То се веома брзо остварило, а захваљујући пре свих Душку Матковићу клуб је стекао репутацију којом се и данас поноси – са сетом у тоналитету присетио се свог почетка Саша Бранежац.

Успон клуба, а самим тим и младог голгетрера  је ишао жељеним током, па је веома брзо постао омладински репрезентативац, а онда се 1996. године догодио велики пех.

- На последњој припремној утакмици уочи почетка нове сезоне, против београдског Хајдука на Лиону, после грубог, а не могу рећи и намерног старта, доживео сам тешку повреду прелома ноге. Опоравак је у то време ишао доста споро и тек после осам месеци почео сам са тренинзима, а поново зиграо након годину дана. Било је то у Првој Б лиги где сам практично кренуо од нуле и успео много тога да урадим.

Клуб је изборио пласман у највиши степен такмичења, а добре игре и голови одвели су Бранежеца у редове Обилића, тадашњег шампиона. Због ратних дешавања и других околности прешао је у крушевачки Напредак, а потом Сутјеску, па Чукрички. Пут га је одвео у МТК где је постао вицешампион Мађарске, а онда се 2002. године вратио у Смедерево и играо у Европи.

Уследила је друга инострана епизода која је почела у Малезији.

- Тамо сам остао три сезоне и остварио резултате за памћење. Клуб је 2004. године освојио шампионску титула, а ја  проглашен за најбољег иностраног играча. Ту сам отворио врата каријере у  Азији, где сам после Малезије по једну сезону провео најпре у Индонезији, а потом и у УАЕ чиме сам окончао професионално бављење фудбалом.

Врато се 2009. године у Србију и аматерски одиграо три сезоне у Ковачевцу. Последњим поготком у пенал серији донео је екипи пехар победника Купа Београда, што је био и највећи успех тадашњег српсколигаша. По завршетку играчке каријере посветио се приватном бизнису, да би убрзо упловио и у функционерске воде. Најпре је изабран за предсеника ГФС Смедерево, а потом и челника ФС Подунавског округа. У последњем мандату био је и члан Градског већа задужен за спорт и омладину. Обележавање века битисања некадашњег суперлигаша дочекао је у улози директора Оклопника, уручивши на свечаности тим поводом плакете заслужним организацијама и појединцима.

Незаобилазна тема разговора са првим човеком клуба у Ђурђевом граду су и резултати сениорског погона члана прволигашког каравана из Смедерева.

- Прошле године смо се вратили у Прву лигу и стигли на корак од баража. У неку руку ривали су били непознати, па смо у сваки дуел улазили са максималним респектом. То нам се вратило одличном серијом где смо у првих 10 кола остварили пет победа и исто толико нерешених резултата. Јако тешко смо губили, а неке егал мечеве решавали у нашу корист и до краја остали у конкуренцији за висок пласман.

После добро одрађених припрема актуелна сезона је почела јако лоше. Турбулентну јесен су најавила два пораза код куће на старту бодовне трке.

- За разлику од прошле сезоне, мислим да смо у ову ушли много лабавије. Просто речено у фудбалу некада иду ствари онако како желите, а често и супротно од тога. Кренули смо са новим тренером и готово комплетно промењеним играчким кадром. Сматрам да ми као клуб који има значајну репутацију заслужујемо много бољи пласман. Нико није задовољан, како наши навијачи, тако и управа и играчи, а свакако ни град као стуб клуба.

Због лоших резултата по неписаном правилу цех је платио стручни штаб на челу са Драганом Радојичићем.

- Ја бих се захвалио тренеру Радојичићу, јер је његов стручни штаб поштено и максимално радио. На обострану жалост ехо његовог рада се није одразио на играче. Енергија фудбалера није била еквивалентна енергији коју су тренери емитовали и због тога се клуб тешка срца растао са уваженим стручњаком. Довели смо на дузе стазе перспективног Јована Голића, за којег верујемо да може да се бори за остварење циљева. Он је тренер стваралац са амбициозним стручним штабом. Клуб чврсто стоји иза њега, а да бисмо остварили обостране жеље морамо обезбедити играче који ће бити по мери његовом моделу игре.

Ближи се зимски прелазни рок, а евидентно је да су преко потребна играчка освежења која ће бити појачања у дословном смислу те речи.

- То је нешто на чему интезивно радимо. Већ смо добили појачање у виду спортског сектора у лику Владимира Симоновића, младог и амбициозног човека који је унео нову енергију. Интезивно преговарамо са неколико фудбалера и тим ће се сигурно променити у позитином смеру. Циљ нам је да обезбедимо пласман у Топ 8 и завршимо сезону у узлазној линији. Са таквом атмосфером следеће године би од првог кола напали врх табеле и обезбедили место које води у нову Супер Б лигу која стартује 2026. године. Уз побољшање инфраструктуре, стручног и играчког кадра у овом тренутку то нам је примаран задатак.

У смирај одлазеће године Оклопници су добили још једног, 12. по реду спонзора.

- Захвални смо људима из успешних колектива који су у нама препознали одговорног и озбиљног партнера. Верујем да ће се тај број током наредног периода повећати, а уз помоћ локалне самоуправе на челу са градоначелницом Јасмином Војиновић, цинимо напоре како би добили генералног спонзора. Тиме би се много олакшало функионисање клуба и за сада разговори теку у добром правцу – открио је у закључку Саша Бранежац.