Mateus prvi došao na zimu i ispisao istoriju Partizana

Partizan je imao turbulentnu godinu u kojoj su ga sa klupe predvodili čak šestorica trenera, što se nikada u skoro 80 godina dugoj istoriji kluba nije desilo.

Igor Duljaj je počeo 2024. na klupi Parnog valjka, kao jesenji prvak, ali crno-beli se nisu proslavili u prolećnom delu, ispali iz šampionske trke i klub iz Humske se rastao sa nekadašnjih defanzicem. Albert Nađ je došao na mesto miljenika navijača Partizana i zadatak mu je bio da sačuva drugu poziciju, što je na kraju i uspeo, ali uz dosta muka, tek u pretposlednjem kolu.

Viceprvak Srbije je odlučio da okrene novi list i dovode trenera koji je u prošlosti pravio velike uspehe u Humskoj. Aleksandar Stanojević je u prvom mandatu osvojio dve titule i izborio plasman u grupnu fazu Lige šampiona, dok je u drugom bio na korak od titule u veoma teškoj situaciji po giganta iz Humske, dok je Parni valjak na evropskoj sceni igrao osminu finala Lige konferencije.

Ipak, za iskusnog stručnjaka nije bila treća sreća, Partizan je eliminisan iz sva tri evropska takmičenja, iz šampionske trke ispao već u avgustu i pretrpeo najubedljiviji poraz od večitog rivala na domaćem terenu.

Nakon pomenutog duela sa Crvenom zvezdom desile su se korenite promene, klub su napustili Miloš Vazura i Milorad Vučelić, na njihovo mesto došla je radna grupa na čelu sa Rasimom Ljajićem, Predragom Mijatovićem i Dankom Lazovićem, dok su se Grobari vratili na južnu tribinu.

Međutim, Partizanova „trenerska vrteška” se nije zaustavila. Naime, posle odlaska Aleksandra Stanojevića crno-bele je protiv Mladosti iz Lučana sa klupe predvodio Branko Vukašinović i tada je počela serija pobeda vicešampiona Srbije.

U narednom kolu Parni valjak je predstavio petog trenera u 2024. godini – Sava Miloševića i tada se činilo da je Partizan izašao iz rezultatske krize i da se polako vraća na stare staze slave. Crno-beli su imali seriju pobeda, zatim i 11 utakmica bez poraza, ali nastao je problem van terena.

Naime, nekadašnji golgeter nije uspeo da pronađe zajednički jezik sa članovima radne grupe zaduženih za sportska pitanja – nekadašnjim saigračem iz reprezentacije – Predragom Mijatovićem i Dankom Lazović, pa je podneo ostavku na mesto šefa stručnog štaba.

Partizan je dobio i šestog trenera u ovoj godini – Marka Jovanovića. Nekadašnji defanzivac na klupi Parnog valjka zabeležio je učinak od tri pobede, remi i poraz, ali dao je priliku Partizanovoj deci – Dimitriju Jankoviću, Zoranu Aliloviću, Ognjenu Ugrešiću, Mateji Stjepanoviću, Milanu Roganoviću…

Međutim, Jovanović nema PRO-licencu i Partizan je već nekoliko sedmica u potrazi za novim trenerom. Bliži se dan kad početka priprema za prolećni deo šampionata, ali klub iz Humske i dalje nema šefa struke.

Međutim, Predrag Mijatović je nedavno izjavio da pregovara sa dvocifrenim brojem kandidata za uvek „užarenu” klupu Partizana i nema dileme da će viceprvak Srbije u prvim danima naredne godine sa promoviše novog šefa stručnog štaba.

Nije prvi put da Parni valjak menja trenera tokom zimske pauze, za skoro 80 godina to je uradio šest puta. Crno-beli su u bivšoj Jugoslaviji uglavnom završavali sezonu sa šefovima struke koji su je započeli, pa je u Humsku na zimu novi trener došao tek 2002.

Naime, Lotar Mateus je zamenio Ljubišu Tumbakovića, najuspešniji trener u istoriji Partizana ostavio je legendi nemačkog fudbala zalihu od 10 bodova prednosti u odnosu na najvećeg ribala i crno-beli su sačuvali vođstvo do kraja šampionske trke.

Zatim, Parni valjak je pod trenerskom palicom jedinog fudbalera koji iza sebe ima pet učešća na Mondijalima izborio istorijski plasman u grupnu fazu Lige šampiona, pobedom nad Njukaslom nakon jedanaesterca na „Sent Džejmas parku”.

Ipak, Partizan nije briljirao sa Mateusom na domaćoj sceni, pa ga je tokom zimske pauze 2004. nasledio Vladimir Vermezović. Nekadašnji defanzivac Partizana nije uspeo da dođe do trona u sezoni kad je debitovao, ali zato jeste u narednoj – 2004/05. Vermezović se zadržao na klupi crno-belih u prvom mandatu čak 640 dana, najduže od svih trenera koji su posle kraja jesenjem dela sezone došli u Humsku.

Ali, najviše uspeha od svih stručnjaka koji su došli na zimu imao je Slaviša Jokanović. Nekadašnji borbeni vezista preuzeo je palicu od Miroslava Đukića krajem septembra 2007. zadržao se u Humskoj 619 dana i sa Parnim valjkom osvojio dve duple krune u sezonama 2007/08. i 2008/09.

Jokanović je nakon odlaska iz Partizana napravio ozbiljne rezultate, posebno u Engleskoj, gde je kao trener Votforda i Fulama obezbedio plasman u Premijer ligu. Slaviša je trenutno bez angažmana, takođe, dao je veliku podršku novom rukovodstvu, ali male su šanse da se ispuni želja većine navijača i da se vrati u klub u kojem je imao uspeha kao trener, ali i kao igrač.

Na zimu 2012. crno-beli su se zahvalili Aleksandru Stanojeviću i umesto njega angažovali Avrama Granta. Izraelac je uspeo da sačuva prednost koju mu je ostavio Stanojević, ali na kraju sezone 2011/12. napustio je Humsku.

Na kraju jesenjem dela šampionata 2013/14. Marko Nikolić je prvi put imenovan za šefa stručnog štaba partizana, tada je nasledio Vuka Rašovića. Ipak, miljenik Grobara u prvom mandatu nije imao uspeha kao u drugom, kad je doneo poslednju titulu i duplu krunu u Humsku.

Poslednji trener kojeg je Partizan angažovao tokom zimske pauze bio je Ivan Tomić. Bivši vezista bio je na klupi crno-belih 220 dana i uspeo je da osvoji Kup Srbije u sezoni 2015/16.