„ZVEZDA BOLjE BIRA ZBOG ISKUSTVA“ - Ramovš: Bolja infrastruktura stvara veći kvalitet

Nikad duži jesenji deo šampionata Srbije priveden je kraju tek u četvrtak, 26. decembra, na drugi dan Božića po Gregorijanskom kalendaru. Prvu etapu prvenstva obeležilo je, uz očekivanu dominaciju Crvene zvezde, kriza Partizana i selidba klubova na druge stadione, posebno u prvih sedam kola, dok su se postavljale nove travnate podloge u Novom Sadu, Subotici, Kruševcu, Lučanima, Nišu, Novom Pazaru, dok je Radnički 1923 imao problema sa reflektorima.

Kraj godine idealan je za sumiranje utisaka u svim segmentima. Kad je reč o superligaškom takmičenju onda Darko Ramovš, generalni sekretar Zajednice klubova prva dva ranga, ima dovoljno iskustva kao igrač i funkcioner da objektivno sagleda dešavanja u jesenjem delu borbe za bodove.

- Protekla polusezona bila je po mnogo čemu specifična. Početak se odvijao konfuzno, jer su morali da se uklapaju ne samo termini, već i da klubovi pronalaze stadione na kojima će biti domaćini. Najneobičnije je što smo imali i to će potrajati do kraja sezone, tri kluba bez mogućnosti da dočekuju rivale na svojim objektima. OFK Beograd, IMT i Tekstilac su u sportskim takmičenjima zaslužili mesto u eliti, a nijednu utakmicu ne mogu da odigraju na svom stadionu. Generalno, najveći tok prvog dela sezone protekao je u stvaranju boljih uslova za superligaške utakmice – napominje Ramovš.

Posle prve pauze zbog obaveza reprezentacije, od osmog kola, 14. septembra bilo je mnogo manje problema takve prirode?

- Klubovi su se vratili na svoje terene, izuzev tri koje sam pomenuo, kao i Radničkog 1923, koji se početkom novembra vratio na „Čika Daču”. Ostali smo sa problemima do kraja jeseni na tri terena – Čukaričkog, OFK Bačke u Bačkoj Palanci gde je domaćin Tekstilac, i Jedinstvo. Ubljani su kad su počeli veće padavine za poslednje tri utakmice prešli na stadion Voždovca.

Prethodne jeseni imali smo tri, a sada dva kluba u evropskim takmičenjima – Crvenu zvezdu u Ligi šampiona i TSC u Ligi konferencije, što u krajnjoj liniji utiče i na veći ugled domaćeg takmičenja?

- Naravno. Crveno-beli su ostavili dobar utisak u novom formatu, imaju šansu da prođu dalje. Bačkotopolčani su se u poslednjem meču domogli eliminacione faze u drugom učešću u Evropi. Njihovi rezultati su sjajni za naš fudbal, iako bismo voleli da imamo više predstavnika u međunarodnim takmičenjima.

Tokom drugog dela, posebno finiša jeseni, najviše pažnje izazvala je najava promene sistema takmičenja, zbog čega je bilo sastanaka vas iz Zajednice i FSS sa predstavnicima klubova, kao i regionalnim savezima?

- Uvek je u prvom planu da li ćemo imati 10, 12 ili 14 klubova u eliti. Tokom razgovora sa predstavnicima klubovima svi su mogli da iznesu ideje. Generalni sekretar FSS Branko Radujko želi da brzo napravimo reforme kako bismo dobili mnogo konkurentnije takmičenje po budžetima i razvoju klubova. Takav predlog je najbolji za naš reprezentativni fudbal, a isto tako delovao bi stimulativno i motivišuće po razvoj mladih igrača. Hoćemo da na taj način da uhvatimo poslednji voz za bolju budućnost.

Kakva je bila reakcija klubova na najavljeno manji broj učesnika elite?

- Niko nije bio isključiv, pogotovo što odluka nije doneta. Zaključke nismo doneli, a nismo još bili na razgovorima u Regionu istočne Srbije. Tražićemo balans, a da bismo reformisali takmičenje moramo da donesemo i set neophodnih propisa za sprovođenje ideje, počev od licenciranja. Mnogo toga bi trebalo da se iskristališe do kraja februara ili u martu. Ima još otvorenih pitanja.

Da li se FSS pri izradi predloga o promenama želeo da se ugleda na lige u zemljama sa sličnim brojem stanovnika kao Srbija?

- Upravo tako. Merili smo se i poredili sa Austrijom, Švajcarskom, Slovačkom. Austrijski šampionat nam je reper, kao model mini Bundeslige, gde elitni rang ima 12, a Druga liga 16 klubova.

Kako regionalni savezi gledaju na predstavljene ideje?

- Generalno, naišli smo na razumevanje svih učesnika sastanaka. Regioni bi, prema predlogu, oni bi i dalje rukovodili Srpskom ligom i ona bi ostala u četiri grupe. Koncentracija kvaliteta nam je neophodna u Super i Prvoj ligi. Svakako da bi i ta takmičenja postala jača sa kraćim elitnim rangom. Cilj nam je da na ovaj način proizvedemo biznis efekat. Imamo veliku disproporciju između Super i Prve lige. Drugi rang bi trebalo da se pojača u tom pogledu, da prihoduje više novca i da veći broj utakmica bude prenošen na televiziji.

FSS je na poslednjoj sednici IO najavio da će se nastaviti sa rekonstrukcijom terena po čitavoj zemlji, predviđeno je da u 2025. nova podloga bude urađena na 60 stadiona?

- Mnogima je pomoć neophodna. Naveo sam već problem sa tri terena u Super ligi, dok su se u Prvoj iz tih razloga na druge objekte selili Inđija, Smederevo i Radnički iz Sremske Mitrovice. Smederevci su rešili problem i napravili kvalitetnu podlogu, Radnički se preselio u Mačvansku Mitrovicu, Inđija je igrala na Feniks areni u Staroj Pazovi. Što se tiče superligaša, Jedinstvo je u kratkom roku stiglo od amaterskog do profesionalnog ranga, poboljšao je uslove na stadionu, a teren je ostao stari, sa mnogo nedostataka. Moj bivši klub Čukarički želi da dogradi stadion, traži adekvatno rešenje i momenat za više radova, pogotovo što mu je ambicija da izađe na međunarodnu scenu.

Nedavni seminar za održavanje terena uz učešće predstavnika UEFA bio je upravo održan s tim ciljem?

- Važno je da direktori stadiona ili ko je već zadužen za održavanje terena znaju kako da postupaju sa novim podlogama. Vrlo je bitno kvalitetno održavati travu. Kad sam ja igrao nisu postojale sve mogućnosti za negovanje podloge, kakve postoje danas. To je postala nauka. Zbog toga je važno da se uz glavne terene radi i na trening centrima, kampovima. Nije preporučljivo izlaziti na podloge na kojima se igra utakmica svaki dan u nedelji. Takvi projekti su izuzetno skupi. Našim ljudima je neophodna edukacija, jer ništa nismo uradili ako oni koji su dobili nove podloge ne umeju da ih održavaju. Bez kvalitetne infrastrukture ne možemo napred. Protekla jesen pokazala je da smo na dobrom putu i da fudbal u blatu i na ulici pripada prošlosti. FSS i Zajednica prepoznali su koliko je poboljšanje uslova bitno, da su ulaganja neophodna kako bismo dobili kvalitetnija takmičenja i igrače – zaključio je Darko Ramovš.