„ЗВЕЗДА БОЉЕ БИРА ЗБОГ ИСКУСТВА“ - Рамовш: Боља инфраструктура ствара већи квалитет

Никад дужи јесењи део шампионата Србије приведен је крају тек у четвртак, 26. децембра, на други дан Божића по Грегоријанском календару. Прву етапу првенства обележило је, уз очекивану доминацију Црвене звезде, криза Партизана и селидба клубова на друге стадионе, посебно у првих седам кола, док су се постављале нове травнате подлоге у Новом Саду, Суботици, Крушевцу, Лучанима, Нишу, Новом Пазару, док је Раднички 1923 имао проблема са рефлекторима.

Крај године идеалан је за сумирање утисака у свим сегментима. Кад је реч о суперлигашком такмичењу онда Дарко Рамовш, генерални секретар Заједнице клубова прва два ранга, има довољно искуства као играч и функционер да објективно сагледа дешавања у јесењем делу борбе за бодове.

- Протекла полусезона била је по много чему специфична. Почетак се одвијао конфузно, јер су морали да се уклапају не само термини, већ и да клубови проналазе стадионе на којима ће бити домаћини. Најнеобичније је што смо имали и то ће потрајати до краја сезоне, три клуба без могућности да дочекују ривале на својим објектима. ОФК Београд, ИМТ и Текстилац су у спортским такмичењима заслужили место у елити, а ниједну утакмицу не могу да одиграју на свом стадиону. Генерално, највећи ток првог дела сезоне протекао је у стварању бољих услова за суперлигашке утакмице – напомиње Рамовш.

После прве паузе због обавеза репрезентације, од осмог кола, 14. септембра било је много мање проблема такве природе?

- Клубови су се вратили на своје терене, изузев три које сам поменуо, као и Радничког 1923, који се почетком новембра вратио на „Чика Дачу”. Остали смо са проблемима до краја јесени на три терена – Чукаричког, ОФК Бачке у Бачкој Паланци где је домаћин Текстилац, и Јединство. Убљани су кад су почели веће падавине за последње три утакмице прешли на стадион Вождовца.

Претходне јесени имали смо три, а сада два клуба у европским такмичењима – Црвену звезду у Лиги шампиона и ТСЦ у Лиги конференције, што у крајњој линији утиче и на већи углед домаћег такмичења?

- Наравно. Црвено-бели су оставили добар утисак у новом формату, имају шансу да прођу даље. Бачкотополчани су се у последњем мечу домогли елиминационе фазе у другом учешћу у Европи. Њихови резултати су сјајни за наш фудбал, иако бисмо волели да имамо више представника у међународним такмичењима.

Током другог дела, посебно финиша јесени, највише пажње изазвала је најава промене система такмичења, због чега је било састанака вас из Заједнице и ФСС са представницима клубова, као и регионалним савезима?

- Увек је у првом плану да ли ћемо имати 10, 12 или 14 клубова у елити. Током разговора са представницима клубовима сви су могли да изнесу идеје. Генерални секретар ФСС Бранко Радујко жели да брзо направимо реформе како бисмо добили много конкурентније такмичење по буџетима и развоју клубова. Такав предлог је најбољи за наш репрезентативни фудбал, а исто тако деловао би стимулативно и мотивишуће по развој младих играча. Хоћемо да на тај начин да ухватимо последњи воз за бољу будућност.

Каква је била реакција клубова на најављено мањи број учесника елите?

- Нико није био искључив, поготово што одлука није донета. Закључке нисмо донели, а нисмо још били на разговорима у Региону источне Србије. Тражићемо баланс, а да бисмо реформисали такмичење морамо да донесемо и сет неопходних прописа за спровођење идеје, почев од лиценцирања. Много тога би требало да се искристалише до краја фебруара или у марту. Има још отворених питања.

Да ли се ФСС при изради предлога о променама желео да се угледа на лиге у земљама са сличним бројем становника као Србија?

- Управо тако. Мерили смо се и поредили са Аустријом, Швајцарском, Словачком. Аустријски шампионат нам је репер, као модел мини Бундеслиге, где елитни ранг има 12, а Друга лига 16 клубова.

Како регионални савези гледају на представљене идеје?

- Генерално, наишли смо на разумевање свих учесника састанака. Региони би, према предлогу, они би и даље руководили Српском лигом и она би остала у четири групе. Концентрација квалитета нам је неопходна у Супер и Првој лиги. Свакако да би и та такмичења постала јача са краћим елитним рангом. Циљ нам је да на овај начин произведемо бизнис ефекат. Имамо велику диспропорцију између Супер и Прве лиге. Други ранг би требало да се појача у том погледу, да приходује више новца и да већи број утакмица буде преношен на телевизији.

ФСС је на последњој седници ИО најавио да ће се наставити са реконструкцијом терена по читавој земљи, предвиђено је да у 2025. нова подлога буде урађена на 60 стадиона?

- Многима је помоћ неопходна. Навео сам већ проблем са три терена у Супер лиги, док су се у Првој из тих разлога на друге објекте селили Инђија, Смедерево и Раднички из Сремске Митровице. Смедеревци су решили проблем и направили квалитетну подлогу, Раднички се преселио у Мачванску Митровицу, Инђија је играла на Феникс арени у Старој Пазови. Што се тиче суперлигаша, Јединство је у кратком року стигло од аматерског до професионалног ранга, побољшао је услове на стадиону, а терен је остао стари, са много недостатака. Мој бивши клуб Чукарички жели да догради стадион, тражи адекватно решење и моменат за више радова, поготово што му је амбиција да изађе на међународну сцену.

Недавни семинар за одржавање терена уз учешће представника УЕФА био је управо одржан с тим циљем?

- Важно је да директори стадиона или ко је већ задужен за одржавање терена знају како да поступају са новим подлогама. Врло је битно квалитетно одржавати траву. Кад сам ја играо нису постојале све могућности за неговање подлоге, какве постоје данас. То је постала наука. Због тога је важно да се уз главне терене ради и на тренинг центрима, камповима. Није препоручљиво излазити на подлоге на којима се игра утакмица сваки дан у недељи. Такви пројекти су изузетно скупи. Нашим људима је неопходна едукација, јер ништа нисмо урадили ако они који су добили нове подлоге не умеју да их одржавају. Без квалитетне инфраструктуре не можемо напред. Протекла јесен показала је да смо на добром путу и да фудбал у блату и на улици припада прошлости. ФСС и Заједница препознали су колико је побољшање услова битно, да су улагања неопходна како бисмо добили квалитетнија такмичења и играче – закључио је Дарко Рамовш.